IFIMES pohvalio odgovor Srbije na pandemiju
LJUBLJANA – Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) pohvalio je u izveštaju Srbiju za odgovor na pandemiju, opisujući Srpsku naprednu stranku kao jednu od najorganizovanijih u Evropi.
IFIMES primećuje da je veliki broj građana ušao u Srbiju početkom 2020. godine, što je zahtevalo brze odluke vlasti kako ne bi došlo do kolapsa zdravstvenog sistema i zdravstvene katastrofe poput one u Bergamu.
Analitičari smatraju da je Srbija pravilno postupila, jer je u savlađivanju pandemije potrebno pokazati širu solidarnost, pošto se nije moguće izolovano boriti protiv pandemije kovid-19.
„Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić (SNS) tokom pandemije utvrdio je poziciju regionalnog lidera za čiju su se naklonost nadmetale ključne države, a istovremeno je pravovremenim i odlučnim merama uspeo da spreči zdravstvenu katastrofu enormnih razmera”, stoji u izveštaju.
Što se tiče dijaloga vlasti i opozicije, IFIMES ocenjuje da je napravljen pomak, ali da opozicija treba da izvrši pregrupisanje u vlastitim redovima odnosno da pronađe nove lidere i obogati svoj politički program kako bi se suprotstavila aktualnim vlastima.
Učesnici izbornog procesa moraju biti pođednako zastupljeni u medijima za vreme izborne kampanje, dodaje se, uz konstataciju da je najveća greška opozicije načinjena bojkotom prošlih parlamentarnih izbora.
Srpska napredna stranka u izvešstaju je opisana kao „jedna od najorganizovanijih političkih stranaka u Evropi“, koja se poslednjih godina nalazi u učestalim političkim previranjima. Ona su izazvana turbulentnim okruženjem, ali i uticajem stranog faktora, koji računa na već isprobani recept rušenja stranke iznutra, navodi IFIMES.
U izveštaju se dodaje da je predsednik Vučić u fokusu i da stoga ne iznenađuju informacije o tajnom prisluškivanju.
Analitičari IFIMES-a smatraju da bi te informacije trebalo da uznemire javnost i alarmiraju bezbednosno-obaveštajni aparat, ali i „skrenu pažnju na mogući krajnji cilj tih aktivnosti”.
„Pošto je u nedavnoj prošlosti izvršen atentat na prvog demokratski izabranog premijera te zemlje Zorana Đinđića postoji opravdana bojazan zbog upućenih pretnji aktuelnom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Povećano delovanje stranih bezbednosno-obaveštajnih agencija u Srbiji je potvrda da se radi o planiranim i sinhroniziranim aktivnostima”, navodi se u zveštaju.
Analitičari smatraju da je od izuzetne važnosti da su pokrenuti procesi diferencijacije unutar SNS-a, koji će dovesti do „političkog ozdravljenja stranke i suočavanja sa devijantnim pojavama i pojedincima“. Slični procesi preporučuju se i opozicionim strankama, jer samo tako mogu konsolidovati stanje u svojim redovima i adekvatno se pripremiti za predstojeće izbore, poručuje IFIMES.
Povodom dijaloga Beograda i Prištine, navodi se da su posle Vasingtonskog sporazuma intenzivirane aktivnosti na destabilizaciji Srbije. Okončanje dijaloga, dodaje se, ne odgovara pojedinim političkim snagama, pre svega jednom delu unutrašnjeg faktora u Srbiji, koji u sprezi sa međunarodnim faktorom pokušava da destabilizuje Srbiju.
U izveštaju se IFIMES dotiče i pitanja imovine, za koje kaže da predstavlja jedno od ključnih sporenja između zvaničnog Beograda i Pristine i osvrće se na Presevsku dolinu.
Zaključuje se da analitičari smatraju da je potrebno nastaviti dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine za pronalaženje kompromisnog rešenja bez uključivanja novih učesnika, a istovremeno raditi na realizaciji dosada potpisanih sporazuma, Briselskog i Vašingtonskog.
Pomenute su i sporne privatizacije, uz poruku da treba popraviti posledice Koštuničinog režima – oduzimanje i pljačkanje privatne imovine. Kao najilustrativniji slučajevi navode se kompanije Mobtel, BK Televizija i Astra banka i konstatuje da Vojislav Koštunica i Boris Tadić još nisu odgovarali pred pravosudnim organima.
Konačno, postavlja se pitanje duplih standarda EU, koja vrši pritisak na Srbiju zbog “neusklađenosti spoljne politike”, dok, kako se dodaje, u isto vreme Nemačka vodi drugačiju i poprilično netransparentnu i solo spoljnu politiku u odnosu na onu koju EU vodi prema Rusiji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.