najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Iranci sutra biraju predsednika, Rohani se bori za reizbor

Iranci sutra izlaze na predsedničke izbore, a politički analitičari i dostupni rezultati anketa nagoveštavaju da će dosadašnji predsednik umerenih političkih stavova, Hasan Rohani, izbiti u vrh među četiri kandidata, ali bi mu sveštenik radikalnih shvatanja Ebrahim Raisi mogao otežati put ka reizboru.

Rohani, 68-godišnji sveštenik, stavio je svoju političku budućnost na kocku otvarajući Iran ka spoljnom svetu i savladavajući protivljenje radikalnih političara postizanju istorijskog nuklearnog sporazuma u zamenu za oslabađanje od pogubnih sankcija, navodi AP.

Sutra će Rohani utvrditi da li glasači misle da je to dovoljno da bi ga zadržali na čelu zemlje, mada nijedan odlazeći predsednik nije uspeo da osvoji reizbor od 1981, kada je ajatolah Ali Hamnei, sadašnji vrhovni vođa i najmoćniji čovek u Iranu, postao predsednik.

Nije sigurno da će Rohani osvojiti pobedu već sutra, a u tom slučaju – odnosno ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova boriće se za pobedu u drugom krugu, nedelju dana kasnije.

Rohanijeve pristalice su se u centru Teherana protekle noći okupile iskazujuću mu podršku, a skup je bio pretežno miran iako su istovremeno okupljanje, mada manjeg obima, organizovali i podržavaoci Rohanijevog glavnog rivala, radikalnog sveštenika Ebrahima Raisija.

Raisi je i profesor prava i bivši tužilac koji vodi uticajnu versku dobrotvornu fondaciju i uživa podršku dva glavna sveštenička tela, a zagovara populističku retoriku protv korupcije, pozivajući na mnogo oštriji stav protiv Zapada i tvrdeći da nuklearni sporazum nije poboljšao živote siromašnih, navode agencije.

Predsednički kandidati su još Mostafa Hašemitaba, proreformski političar koji se kandidovao za predsednika i 2001, i Mostafa Mirsalim, bivši ministar kulture.

Rohaniju ne ide na ruku osećaj među mnogim Irancima da nuklearni sporazum positgnut 2015, u skladu s kojim su Iranu nametnuta ograničenja programa atomske energije, nije doneo ekonomsku korist zemlji.

Iako su Iranu ukinute neke sankcije, vezane za nuklearnu energiju, druge američke i međunarodne sankcije ostale su na snazi, a nezaposlenost je i dalje velika, sa skoro trećinom mladih bez posla.

Pobeda Rohanija mogla bi da dovede do daljeg slabljenja ograničenja lične slobode, dok bi pobeda radikalnog kandidata mogla da Iran dovede do novog sukoba sa Zapadom u vreme kada je američki predsednik Donalda Tramp pozvao na čvršći stav prema toj zemlji, ocenjuje američka agencija.

Ko god da pobedi, mogao bi da utiče na izbor narednog vrhovnog vođe, a samim tim i na upravljanje zemljom.

Prema iranskom sistemu, žene se ne mogu kandidovati za predsednika, a predsednik je podređen samo vrhovnom lideru, koga bira sveštenički savet i ima poslednju reč o svim državnim pitanjima.

Predsednička funkcija je, međutim, moćna, sa značajnim uticajem na domaću politiku, državnu birokratiju i spoljne poslove.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike