U trendu

Izlazne ankete: Emanuel Makron, drugi put zaredom predsednik Francuske

Dosadašnji predsednik Francuske, centrista Emanuel Makron (Emmanuel Macron) koji se kandidovao za drugi petogodišnji predsednički mandat ponovo je večeras izabran za šefa države posle drugog kruga u kojem je kao i pre pet godina pobedio kandidatkinju ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine).

Prema prvim rezultatima izlaznih anketa, koji su pouzdani pokazatelji zvaničnih rezultata, Makron je večeras osvojio izmedju 57,6 i 58,2 odsto, preneli su tamošnji mediji.

Njegova protivnica, liderka ekstremne desnice koja se treći put kandidovala na predsedničkim izborima, osvojila je izmedju 41,8 i 42,4 odsto glasova.

Makron će postati treći predsednik koji je osvojio zaredom dva mandata, posle socijaliste Fransoa Miterana (Francois Mitterand) koji je imao dva sedmogodišnja mandata (1981-1995) i desničarskog predsednika Žaka Širaka (Jacques Chirac) koji takodje imao dva mandata, jedan sedmogodišnji i drugi petogodišnji (1995-2007).

Makron je pre pet godina postao najmladji predsednik francuske Pete Republike sa 39 godina i prvi predsednik koji ne pripada nijednoj tradicionalnoj stranci u zemlji, levici ili desnici.

Bankar po profesiji, Makron je u politiku ušao 2012. godine kao savetnik tadašnjeg socijalističkog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande). Dve godine kasnije, Makron postaje ministar ekonomije.

Kao ministar, Makron se zalagao za reforme u interesu biznisa i podvukao posvećenost tom obliku reformi čak i u slučaju protivljenja poslanika u nacionalnom parlamentu.

Makron je u avgustu 2016. dao ostavku na mesto ministra ekonomije i najavio osnivanje centrističkog Pokreta (En Marche) koji nosi njegove inicijale EM. Njenov pokret zastupa stavove kao što su socijalni liberalizam, proevropski pristup i progresivizam. Kasnije je stranka preimenovana u Republika u pokretu.

Centrista, rodjen 21. decembra 1977. godine u Amjenu, gradu na severu Francuske, završio je elitne škole u zemlji, studije javne administracije na Institutu političkihh nauka u Parizu (Sciences Po) i diplomirao na prestižnoj Školi administracije (Ecole nationale d’administration – ENA).

Pre ulaska u politiku, Makron je radio kao investicioni bankar u banci Rotšild, a od 2006. do 2009. bio je član Socijalističke partije. On je 2015. godine rekao da napušta stranku i da će se ubuduće izjašnjavati kao nezavisni političar.

Makron i njegova supruga Brižit (Brigitte) za mnoge predstavljaju atipičan par, pošto je u pitanju dugogodišnja ljubavna priča učenika i njegove profesorke drame, koja je 24 godine starija od njega. U braku su od 2007. godine.

Njegov prvi petogodišnji mandat obeležen je usponima i padovima, a medju padovima je gradjanski pokret Žuti prsluci, nastao zbog nezadovoljstva socijalnom i fiskalnom politikom 2018. i 2019. godine.

Ipak, Makron je završio mandat popularnijih od svojih prethodnika socijaliste Olanda i desničara Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy).

Makron se na medjunarodnom planu zalaže za jačanje Evropske unije.

On je tokom prvog mandata preduzeo niz akcija sa ciljem da se „zacele rane“ u francuskom društvu od završetka rata za nezavisnost Alžira. Jedan od tih gestova je izvinjenje harkijima, alžirskim borcima koji su bili u sastavu francuskih oružanih snaga za vreme Alžirskog rata (1954-162), a kasnije su zaboravljeni u Francuskoj.

Predsednik je od početka rata u Ukrajini krajem februara najviše kommunicirao sa predsednicima Rusije i Ukrajine Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim. Izbori su održani u svetlu tog rata, ali i francuskog predsedavanja Savetom EU.

Makron bi ponovo trebalo zvanično da preuzme dužnost do 13. maja kada mu ističe prvi mandat.

Od uvodjenja Pete Republike 1958. godine na čelu Francuske su bili sledeći predsednici:

2017 – 2022 – Emanuel Makron (centrista)

2012-2017 – Fransoa Oland (socijalista)

2007 – 2012 – Nikola Sarkozi (desnica)

1995 – 2007 – Žak Širak (desnica) koji je imao dva mandata, jedan sedmogodišnji i drugi petogodišnji.

1981 – 1995 – Fransoa Miteran (socijalista) koji je imao dva sedmogodišnja mandata.

1974 – 1981 – Valeri Žiskar Desten (desni centar) koji je imao jedan sedmogodišnji mandat

1969 – 1974 – Žorž Pompidu (desnica), koji je umro dve godine pre kraja mandata.

1959 – 1969 – Šarl de Gol (desnica) koji je bio prvi predsednik Pete republike.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar