Jedanaest havarija koje su uzdrmale Rusiju i svet (video)

Havarija tokom lansiranja rakete-nosača „Sojuz MS-10“ juče je bila u centru pažnje svetske javnosti. Navodimo sve havarije kosmičkih brodova u protekle dve godine.

Godina 2018.

Oktobra 11. za vreme starta rakete-nosača „Sojuz MS-10“ sa posadom dogodila se havarija na nosaču. U svemirskom brodu „Sojuz MS-10“ su bili članovi misije Međunarodne svemirske stanice 57/58, ruski astronaut Aleksej Ovčinin i američki astronaut Nik Hejg. Posada se prizemljila u Kazahstanu, niko od njenih članova nije povređen.

Avgusta 30. u ruski svemirski brod „Sojuz“ je procureo vazduh. Tog dana je u svemirskom brodu „Sojuz MS-09“ posada primetila rupu kroz koju je ulazio vazduh. Ruski kosmonauti su uspešno zatvorili rupu. Planirano je da 15. novembra članovi posade izađu u otvoreni svemir i da podignu štit od meteorita svemirskog broda „Sojuz MS-09“, kako bi pogledali rupu sa spoljne strane. Svemirski brod „Sojuz MS-09“ će biti u sastavu Međunarodne svemirske stanice sve do decembra.

Februara 11. raketa „Sojuz-2.1a“ nije uspela da poleti s teretnom letelicom „Progres MS-08“ u zakazano vreme sa kosmodroma Bajkonur. Lansiranje je bilo otkazano. Prema izvoru iz raketno-kosmičke industrije, moguće je da lansiranje nije uspelo zbog signala koji nije prolazio kroz konektor prema računaru letelice. Računarski blok je zamenjen. Raketa „Sojuz-2.1a“ sa teretnom letelicom „Progres MS-08“ je lansirana sa kosmodroma Bajkonur 13. februara.

Godina 2017.

Decembra 26. s kosmodroma Bajkonur je lansirana raketa-nosač „Zenit-ZF“. Startni blok „Fregat“, koji se odvojio od nje, 27. decembra je izveo u orbitu angolski satelit „Angosat-1“, koji je napravljen u Raketno-svemirskoj korporaciji „Energija“ na osnovu nove platforme, koja se sastoji od elemenata ruske proizvodnje. Sa satelitom je uspešno uspostavljena veza posle prvog orbitiranja oko Zemlje, ali se kasnije veza izgubila. Od 27. decembra ujutru do 28. decembra uveče stručnjaci su pokušavali da uspostave vezu sa uređajem u orbiti. Satelit je „oživeo“ 28. decembra. „Angosat“ je predviđen da obezbedi komunikaciju i televizijsko emitovanje širom afričkog kontinenta.

Novembra 28. raketa „Sojuz-2.1b“ sa buster blokom „Fregat“ i 19 satelita lansirana je s kosmodroma Vostočni i uspela je da postigne prosečnu brzinu. Kasnije je „Roskosmos“ saopštio da nije uspeo da uspostavi vezu sa satelitom „Meteor-M 2.1“, koji je trebalo da se odvoji prvi. Kasnije je potvrđen pad buster bloka sa satelitima u okean. Komisija „Roskosmosa“ koja je istraživala neuspešno lansiranje kao uzrok havarije je navela greške u algoritmima softvera kontrolnog sistema buster bloka „Fregat“ i netačnih azimuta lansiranja.

Jula 14, posle lansiranja rakete-nosača „Sojuz-2.1a“ sa satelitom daljinskog snimanja Zemlje „Kanopus-V-IK“ i 72 mala aparata, sa dve male svemirske letelice „MKA-N“ N1 i N2 ruske kompanije „Daurija aerospejs“ nije mogao da se uspostavi kontakt i nisu mogle da se odrede koordinate jednog od nanosatelita „Dav“ američke kompanije „Planet lab“. Osim toga, satelit „Majak“ Moskovskog politehničkog univerziteta nije mogao da otvori svoje sunčano jedro veličine približno tri metra.

Aprila 10. tokom vraćanja „Sojuza“ sa tri člana posade desila se vanredna situacija. Na visini od osam kilometara iznad Zemlje u trenutku otvaranja glavnog padobrana, metalni pričvršćivač je neočekivano udario u zavareno mesto i kapsula „Sojuza MS-02“ je delimično postala propustljiva. Ovaj incident nije ugrozio živote posade.

Godina 2016.

Decembra 1. teretna svemirska letelica „Progres-MS-04“ je pretrpela havariju na visini od 190 kilometara iznad nenaseljenog planinskog mesta u Tuvi, a većina njenih delova je sagorela u atmosferi. Delovi su pali 60-70 kilometara zapadno od grada Kizila, a izveštaja o žrtvama ili uništenju nije bilo. Havarija se desila za vreme rada motora trećeg stepena, dok su motori prvog i drugog stepena radili normalno.

Maja 29. prilikom lansiranja satelita „Glonas-M“ sa kosmodroma Pleseck (Arhangelska oblast) došlo je do vanredne situacije. Brojni mediji, pozivajući se na izvor, saopštili su da se tokom rada treće faze rakete-nosača „Sojuz-2.1b“, motor RD-0124 koji je proizvela Voronješka fabrika za hemijsku automatizaciju, isključio pre zakazanog vremena, pa je buster blok „Fregat“ morao da nadoknadi taj nedostatak na račun sopstvenih motora. Saopšteno je da je blok „Fregat“, koji je proizvelo Naučno-proizvodno udruženje „Lavočkin“ uspeo da reši problem i da radi čak i duže nego što je predviđeno.

Aprila 27. je trebalo da prvi put u istoriji bude lansirana raketa–nosač „Sojuz-2.1a“ sa kosmodroma Vostočni sa tri satelita, ali je automatski sistem pokvario ciklogram za lansiranje. Kako je posle lansiranja saopštio šef „Roskosmosa“ Igor Komarov, „problem je u tome što po jednom od parametara nije potvrđen normalan rad sistema. Prijavljeni su nedostaci u radu jednog od kablova, koji je posle zamenjen“. Lansiranje je uspešno izvršeno 28. aprila.

Marta 12. otkazala je automatika za vreme lansiranja rakete-nosača „Sojuz 2.1b“ sa kosmodroma Bajkonur, koja je 12. marta uveče trebalo da izvede u orbitu satelit za daljinsko snimanje Zemlje, međutim automatski sistem poletanja je otkazao i lansiranje nije bilo moguće. Prema informacijama izvora u raketno-svemirskoj industriji, automatika je funkcionisala sve dok nisu uključeni motori rakete. Lansiranje je bilo odloženo.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com