ZAGREB – Uoči drugog kruga predsedničkih izbora 5. januara hrvatski mediji analiziraju šta bi za aktuelnog premijera Andreja Plenkovića značila pobeda kandidata opozicione SDP Zorana Milanovića, a zagrebački Jutarnji list piše da bi se u tom slučaju oni mogli konfrontirti oko čak osam tačaka.
U slučaju pobede Kolinde Grabar Kitarović, koja je kandidat vladajućeg HDZ, ne treba očekivati velike promene u odnosu na proteklih pet godina njenog mandata.
Ali ako pobedi Zoran Milanović situacija bi mogla biti drukčija, piše ovaj zagrebački dnevnik i podseća da je kandidat SDP i nekadašnji premijer više puta rekao da će se u svom mandatu čvrsto držati Ustava i zakona.
A Ustav i zakoni na planu spoljne politike, bezbednosne i odbrambene, predsedniku Hrvatske daju mogućnost da Plenkoviću u nekim stvarima, kako navode, zagorča poslednju godinu mandata.
Jedna od prvih kadrovskih odluka budućeg predsednika Hrvatske trebalo bi da bude imenovanje novog načelnika Glavnog štaba Hrvatske vojske, jer aktuelnom načelniku Mirku Šundovu mandat ističe 1. marta I nema pravo na novi.
Načelnika, prema hrvatskom Zakonu odbrane, imenuje predsednik na predlog vlade I pribavljenog mišljenja parlamentarnog odbora za odbranu.
U kuloarima se zasad pominju imena dvojice visokih oficira, ali u slučaju pobede Milanović bi se odmah na početku mandata mogao postaviti čvrsto prema premijeru i ministru odbrane i iskoristiti prvu pravu priliku da postupi prema svojim ovlašćenjima, piše list.
Otprilike dva meseca nakon toga budući šef države i premijer moraće da se dogovore i oko imenovanja direktora hrvatske tajne službe – SOA, jer aktuelnom Danielu Markić u maju ističe mandat.
Markić ima pravo na još jedan mandat, piše list i istovremeno podseća da su predsednik i premijer i u prošlosti teško postizali saglasnost po pitanju šefa tajne službe čak i kad su bili iz istog, kako se navodi, „političkog bazena“.
Pozivajući se na dosadašnja iskustva, list piše da šefovi države do sada nikad nisu propustili priliku da tvrdoglavo insistiraju na „svom“ čoveku na čelnom mestu SOA.
Imenovanje ambasadora je, takođe, oblast u kojoj prema Ustavu predsednik ima visoka ovlašćenja, a u ovom trenutku u diplomatskoj mreži upražnjeno je mesto ambasadora u Nemačkoj.
List konstatuje da je Berlin za Hrvatsku veoma važan, što zbog predstojećeg predsedavanja EU-om, ali I drugih razloga,, pa je, kažu, izuzetno bitno što brže imenovanje ambasadora u Nemačkoj.
Ne treba sumnjati da bi Milanović i Plenković na tom mestu želeli da imaju „svoj“ kadar.
Pozivajući se na mišljenje analitičara, list piše da bi Milanoviću, kako se navodi, „najveća crvena krpa“ mogao biti Igor Pokaz, aktuelni ambasador u Veliko Britaniji i Plenkovićev kum.
Milanović i Plenković bi se, prema Jutarnjem, mogli sukobiti I o ratu u Avganistanu, posebno nakon letošnje pogibije hrvatskog vojnika u toj zemlji.
Milanović, naime, smatra da to nije hrvatski, pa čak ni rat NATO-a I da bi o prisustvu hrvatskih snaga tamo trebalo razgovarati.
Ako bi Milanović dobio priliku da kao predsednik insistira na povlačenju hrvatskih vojnika iz Avganistana, to bi, piše list, sasvim sigurno izazvalo velike sporove s premijerom, ali i sa Sjedinjenim Državama i NATO-om.
Takođe, Milanović podržava obnovu borbene eskadrile, ali se ne slaže sa načinom na koji to radi Plenkovićeva vlada.
On se zalaže da direktne dogovore o kupovini aviona od SAD I to bi bio još jedna tačka njihovog sporenja.
„Jabuka razdora“ između Milanovića i Plenkovića mogli bi da budu I odnosi Hrvatske I Mađarske.
Istorija sukoba sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom seže još iz Milanovićevog premijerskog mandata, a I nedavno ga je nazvao „malim diktatorom“, a za Mađarsku je rekao da je „mala i beznačajna“ zemlja.
Aktuelna vlada smatra da su odnosi dveju zemalja za primer u Evropi.
Iako Inicijativa triju mora, koju je predložila aktuelna predsednika, nije naišla na oduševljenje ni Plenkovića, ona sem uz njegovu podršku, ipak, našla u agendi hrvatskog predsednika.
Milanović o toj inicijativi kaže da je „bezglava i besmislena i potencijalno opasna“ i verovatno bi insistirao da Hrvatska izađe iz nje.
Uvođenje evra u Hrvatskoj, takođe, bi mogao da stvori probleme premijeru Plenkoviću, piše Jutarnji i dodaje da je Milanović protiv bespogovornog prihvatanja evropske valute.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com