U trendu

Kacin: Podrška Srbiji na EU putu, moglo je brže

BLED – Slovenija će, u okviru predsedavanja Savetom EU, u „trojci“ zajedno sa Nemačkom i Portugalijom 2021. godine, biti veoma glasna po pitanju proširenja Unije na Zapadni Balkan, kaže nekadašnji izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin i dodaje da je Srbija, po njegovoj proceni, u prethodnom periodu mogla brže i dalje da napreduje na EU putu.

Kacin je za Tanjug na Bledu, gde učestvuje na Bledskom strateškom forumu, rekao da po pitanju daljeg širenja EU, najpre treba videti novi sastav Evropske komisije, zatim ko će biti predsednik Evropskog saveta, i kada sve instutucije biti tu, onda će zemlje „trojke“ i institucije zajedno dogovoriti šta se može napraviti da bi se ostvarili efekti u korist Zapadnog Balkana i pojedinih država regiona.

Ističe i da je u strateškom interesu Hrvatske, koja preuzima predsedavanje EU sledeće godine, da njeni susedi napreduju prema Uniji, da se ekonomski oporavljaju, da se investira u saobraćajnu, energtesku i drugu infrastrikturu.

I pre svega, ističe, da se radi na međusobnom jačanju poverenja, jer je to ono što u ovom momentu nedostaje.

„Na kratak rok, mislim da je Hrvatska izuzetno zainteresovana da u vreme svog predsedavanja napravi proboj što se tice nestalih osoba. To je stvar koja je preduslov da dođe do pomirenja između država koje su ratovale u prošlosti“, rekao je Kacin, BIVŠI ŠEF MISIJE SLOVENIJE PRI NATO, A SADA SAVETNIK MINISTRA ZA ODBRANU I BEZBEDNOST SLOVENIJE.

On kaže i da se nada da će nova Evropska komisija biti snažnija nego dosadašnja.

Za buduću predsednicu Komisije, Ursulu fon der Lajen, kaže da je bila veoma aktivna unutar NATO, gde je ostvarila veliki kredibiitet i da je veoma operativna.

Treba videti, ističe Kacin, i kako će se raspodeliti nadležnosti među pojedinim organima i da li će neke stvari i dalje ostati u nadležnosti Evropske službe za spoljne poslove ili će to preuzeti predsednica Komisije u svoj portfolio, a onda bi i na Zapadnom Balkanu imala neke dodatne mehanizme koje može brže da aktivira i uoptrebi da bi došlo do proboja i napretka.

Na pitanje da li će Fon der Lajen imati podršku Evropskog parlamenta, Kacin kaže da ona tu podršku ima, jer su oni koji su glasali protiv nje, pre svega pojedine socijaldemokrate u Nemackcoj i drugim zemljama, bili negativno nagrađeni za taj prospust.

Oni sada imaju šansu da, na početku mandata Fon der Lajen, ostvare bolju „hemiju“, odnosno bolju saradnju sa njom i podrže njene napore.

Kacin smatra da je Srbija, u prethodnom periodu, mogla znatno više i brže da napreduje na EU putu.

Srbija se, po njegovom mišljenju, i dalje bavi „večitim temama“ i temama iz prošlosti.

U tom kontekstu ističe da ga je iznenadilo što se Srbija „na neki način javno“, povezuje sa Evroazijskom unijom, dok sve ostale zemlje u Evropi žele da budu deo Zapada.

Na konstataciju da Srbija, kao i druge zemlje kandidati, ima obavezu da sve bilateralne sporazume, poput onog sa Ervoazijskom unijom raskine po učlanjenju u EU, a članstvo je daleko, kako sada stvari stoje, te na opasku da Nemačka ima odličnu saradnju sa Rusijom, Kacin kaže da je Rusija jedno, a Evroazijska unija nešto drugo.

„Morate odlučiti gde želite i šta želite“, kaže Kacin.

Ekonomija, dodaje, ima svoj ritam i prioritete, ali su, ipak, potrebne reforme koje omogućavaju povećanje izvoza, a koji dalje vodi ka većem rastu, novom zapošljavanju i, na kraju, sprečava odlazak mladih ljudi na Zapad.

„Niko ne ide u Aziju, niko ne ide u Rusiju. Svi žele na Zapad. Mislim da su glavni partneri tamo. Treba slušaiti mlade, oni imaju svoje prioritete i svoj kompas“, kaže Kacin.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, koji je stao kada je Priština uvela takse na srpsku robu, Kacin je rekao da je svakako moguće nastaviti dijalog i da oni koji su zainteresovani za dijalog uvek nađu paralelne kanale komunikacije.

„To bi trebalo naći i aktivirati. Inače, ako su obe strane ukopane, gubi se vreme. Treba naći mehanizam, da se napravi proboj, da se ponovo krene u dijalog i da se ostvari dogovoreno“, kazao je on.

Na konstataciju da Priština nije sprovela u delo formiranje Zajednice srpskih opština, koja je bila ključni element Briselskog sporazuma, Kacin je rekao da on nije bio izvestilac za Kosovo niti za Prištinu i da ne želi da odgovara na pitanja koja se tiču Prištine.

„Slovenija ima jasan stav da dijalog treba nastaviti i obe strane moraju naći mehanizme za to“, rekao je Kacin.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike