Kako je CIA još 1970. znala da će se Jugoslavija raspasti nakon Titove smrti?

Američka obaveštajna agencija CIA na popularnom servisu Flickr ima svoj profil na kojem objavljuje deklasifikovane geografske karte, dakle, one na kojima više nisu oznake tajnosti pa sme da ih vidi i javnost.

Pre par godina objavili su i nekoliko karata Jugoslavije, koje su tada neke iznenadile: jedna je iz 1981. godine, a druga, ona iz 1998., je vojno-geografska.

SAD su, inače, bile prilično zainteresovane za Jugoslaviju, koja je u vreme hladnog rata bila važna država. Tako je 2007. objavljen dokument iz 20. novembra 1970. godine, u kojem se govori o „snagama koje su decentralizovale političku vlast i kontrolu unutar Jugoslavije više nego u bilo kojem drugom komunističkom društvu“.

„Pitanje je hoće li te snage zloupotrebiti centralizam u Jugoslaviji, a izgled posttitovske stabilnosti neće postati jasan još neko vreme. U svakom slučaju, karakter Jugoslavije se menja, a posledice eventualnog rezultata sve su važnije za Jugoslovene, Ruse i Zapad“, piše u uvodu dokumenta, u kojemu se citira i izjava crnogorskog komuniste i disidenta Milovana Đilasa o mogućnosti sovjetske intervencije u Jugoslaviji.

U ovom dokumentu već se govori o posletitovskoj Jugoslaviji, što ne čudi jer je Tito već bio u poodmaklim godinama, ali umro je tek 10 godina kasnije. CIA je već tu naslutila krvavi raspad Jugoslavije.

„Potencijal za katastrofu je stvaran“, piše u dokumentu u kojemu se upozorava da bi Hrvati, ako Edvard Kardelj ili Kosta Crvenkovski nakon smrti Tita budu tražili njihove ostavke, mogli da krenu prema secesiji koja bi u tom slučaju mogla da se spreči jedino vojnom akcijom pod srpskim i crnogorskim generalima.

„Dovede li se to do ekstremnog zaključka, to bi moglo značiti građanski rat“, piše u dokumentu. Takođe se navodi da Kardelj u borbi protiv republičkih lidera ima samo Titov lični autoritet i vojsku.

„Nakon Titove smrti ostaće samo vojska“, piše u dokumentu.

„Aspiracije Hrvata za samostalnom Hrvatskom glavni su izvor napetosti u jugoslovenskom političkom sistemu“, navodi se dalje.

I na Sloveniju se gledalo kao na republiku koja je sklona vezama sa Zapadom, ali je premala za razdor.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.