Knajsel: Ne vidim prepreku u saradnji SR sa Evroazijskom unijom

BLED – Sa kim će koja zemlja sklapati sporazume o saradnji mora ostati u nadležnosti njene suverene spoljne politike, izjavila je bivša ministarka spoljnih poslova Austrije Karin Knajsel.

Austrijska političarka je, povodom protivljenja Brisela sporazumu Srbije sa Evroazijskom unijom, objasnila da zna da postoji zahtev da kandidati za članstvo u EU moraju da usaglase svoju spoljnu politiku sa politikom Unije.

„Međutim, lično ne vidim nikakvu prepreku u saradnji sa Evroazijskom unijom. S kim se sklapa sporazum o saradnji treba da ostane deo suverene spoljne politike svake zemlje“, rekla je ona za Tanjug.

Dodala je da ona, na primer, dok je bila šef austrijske diplomatije, nije razumela odluku o bezviznom režimu Srbije sa Šri Lankom ili iranom, zbog koje je usledila konfuzija između Beograda i Brisela, ali je to, kaže, stvar zemlje.

Što se dijaloga Beograda i Prištine tiče, ona smatra da su takse Prištine nesumnjivo problem, ali je, ističe, cela ta problematika dalekosežnija i ima previše prilaza i istina.

Aktuelna situacija, prema njenim rečima, je takva da se svako krije iza svog stava, a prisutan je i problem „previše nesavladanih biografija“ iz 1999.

Kao i u mnogim drugim konfliktima, EU ima ulogu posrednika, unela je novu dinamiku, ali, ističe Knajsel, nije ostvarila rezultate i ispunila očekivanja koja su mnogi imali.

Podsetila je da su u međunarodnoj zajednici posle 1999, a posebno posle terorističkog napada na SAD, eksperti za Balkan „zamenjeni“ ekspertima za terorizam i da je usledila višegodišnja nezaintersovanost za region.

Zbog toga se mnogi u regionu, kaže, okreću Kini, Ankari, Moskvi, ali i Vašingtonu, jer imaju utisak da ti politički centri nešto pokreću.

Knajsel Kinu vidi, pre svega, kao ekonomskog aktera, koji u regionu ima geopolitički interes, i na to bi, smatra, Evropa trebalo da obrati pažnju.

„Mnogi ne shvataju značaj ‘zagrljaja’ Kine, koji je u toku, a tako ni Brisel“, podvukla je ona.

Na pitanje da li imenovanjem specijalnog izaslanika za Balkan, Metju Palmera, koji je, kao i ona učestvovao na Bledskom bezbednosnom forumu, SAD mogu uspešnije podstaći rešenje kosovskog pitanja, Knajsel je kazala da Vašington ima drugačiji pristup diplomatiji.

„Njihova diplomatija se vodi po principu ‘transformacije druge strane’. Moje shvatanje duplomatije je sasvim drugačije, a to je da moramo imati fer pristup drugoj strani“, rekla je ona, dodajući da je to uvek bio sastavni deo američke diplomatije.

Eu, s druge strane, ima 28 članica, od kojih svaka ima svoje probleme i stavove i zbog toga Unija sporo donosi odluke.

Upitana da li Žozep Borel, aktuelni ministar spoljnih poslova Španije, budući visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, zbog razumevanja za probleme kakvo je kosovsko pitanje, jer njegova zemlja ima Kataloniju, može uspešnije doprineti rešenju odnosa Beograda i Prištine, kazala:

„On može bolje da razume srpski narativ i istorijski pristup. Međutim, pitanje je da li će on moći da pronađe magično rešenje ovog problema“, kaže Knajsel.

U Jugoistočnoj Evropi nedostaje pragmatičan pristup i previše se, kao nekada u Austriji, gleda u prošlost:

„Neophodno je da se istorijske rane prevaziđu“, poručila je ona.

Knajsel je, kada je reč o politici Beča prema proširenju EU na Zapadni Balkan, rekla da je ona konstanta, koju ne menja sastav bilo koje vlade u Beču.

„Kakva god bila politička formacija, ta politika je konstanta“, rekla je ona, podsećajući i na brojne veze Srbije i Austrije, pre svega brojen Srbe koji zive u Austriji.

„Postoji puno ljudske i istorijske bliskosti I zato Beč bolje od, na primer baltičkih zemalja, shvata potrebu širenja na ovaj region“, zaključila je Knajsel.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike