Ko kupuje pasoš Vanuatua za 130.000 $?
LONDON – Kontroverzna šema „zlatnih pasoša“ koju je pokrenula pacifička država Vanuatu, rezultirala je time da više od 2.000 ljudi, među kojima su mnogi osramoćeni poslovni ljudi, ali i pojedinci za kojima traga policija, kupi državljanstvo te zemlje u 2020. godini, a sa time i bezvizni pristup EU i Velikoj Britaniji, otkriva britanski list „Gardijan“.
Među onima koji su dobili državljanstvo kroz program podrške razvoju te zemlje nalaze se jedan sirijski biznismen čije je poslovanje na udaru američkih sankcija, zatim jedan osumnjičeni severnokorejski političar, italijanski biznismen optužen za iznudu Vatikana, bivši član zloglasne australijske bande motorista i braća iz Južnoafričke Republike optužena za pljačku kriptovaluta u vrednosti od 3,6 milijardi dolara.
Šema pasoša omogućava stranim državljanima da kupe državljanstvo za 130.000 američkih dolara u procesu koji obično traje nešto više od mesec dana – i sve to bez da ikada kroče u tu zemlju.
Šema „zlatnog pasoša“, koja se reklamira kao jedna od najbržih i najjeftinijih u svetu, omogućava i nesmetan bezvizni psistup za 130 zemalja sveta, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i države EU.
Vanuatu je, takođe, poznat kao poresko utočište, jer nema poreza na dobit ni na bogatstvo.
Tokom 2020. godine, Vanuatu je putem programa podrške razvoju izdao otprilike 2.200 pasoša, a više od polovine, oko 1.200, otišlo je u ruke kineskih državljana.
Posle Kineza, najčešća nacionalnost primalaca bila je nigerijska, ruska, libanska, iranska, libijska, sirijska i avganistanska.
Dvadeset ljudi iz SAD, šest Australijanaca i nekolicina ljudi iz Evrope, takođe su bili među prijavljenima.
Šema državljanstva putem ulaganja nije nezakonita i mnoge zemlje širom sveta nude takve programe.
Vanuatu je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, a Svetska banka je utvrdila da BDP po stanovniku iznosi 2.780 američkih dolara. Zemlja je jako zadužena, velikim delom zbog prirodnih katastrofa koje su je pogodile.
Posle katastrofalnog ciklona u 2014. godini, odnos javnog duga prema BDP-u porastao je na 47 odsto u 2018. godini sa ranijih 23 odsto.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.