U trendu

Korona menja svetski poredak

Dok se pandemija virusa korona i dalje širi planetom, mnogi gledaju u budućnost i razmišljaju kako će i da li će zdravstvena kriza preoblikovati geopolitiku i eru globalizacije.

Rastuća globalna kriza izazvana pandemijom kovida 19 duboko menja svetski poredak izgrađen pod okriljem Sjedinjenih Država posle Drugog svetskog rata, tvrde novinari u uvodniku francuskog „Monda“.

U uvodniku se analiziraju geopolitičke greške koje je otkrila pandemija, kao i opadanje ekonomije i uticaj krize na stanovništvo.

Raspravljajući o tome da li dinamika globalnih procesa potiče od ubrzavanja postojećih trendova ili od radikalne promene paradigme u kontekstu pandemije, autori su ubeđeni da je transformacija geopolitičkog konteksta već u toku.

Iako se još ne zna koliko će opasna i dugotrajna biti zdravstvena kriza, već u ovoj fazi je moguće izvući određene lekcije iz šoka kog je na svetski poredak ostavio kovid 19, pišu autori.

Dramatičan uspon Kine
Prvo, tvrde autori, već krhki svetski poredak oblikovan posle Drugog svetskog rata pokazao je da više nije prilagođen stvarnosti ravnoteže snaga u 21. veku o čemu svedoči uspon Kine kao ključnog igrača u globalnoj areni.

Kraj hladnog rata, raspad Sovjetskog Saveza i sve značajnija uloga Kine postepeno su izbalansirali svetski poredak koji je zavisio od dulanosti SAD-SSSR. Ovaj bipolarni poredak nasledio je multipolarni poremećaj koji je vremenom počeo sve više da se udaljava od onog što je, u stvari bio, multilateralni način globalnog upravljanja.

Kašnjenje s kojim je Svetska zdravstvena organizacija upozorila međunarodnu zajednicu na rizike od pandemije kovida 19 ukazalo je na moć Pekinga nad ovom institucijom pri čemu je „odanost SZO prema Kini“ široko kritikovana usled međusobnih optužbi Vašingtona i Pekinga o poreklu bolesti.

Novinari „Monda“ žale zbog zaoštrenog rivalstva između Kine i SAD o pozadini pandemije, budući da se više energije usmerava na konfrontaciju nego na napore da se kriza reši.

Oni tvrde da je Kina bila spretna u brzom popunjavanju praznina koje su ostavile SAD posle odbacivanja svoje prethodne liderske pozicije u međunarodnim organizacijama.

Američkog predsednika Donalda Trampa morali su zamoliti da putem videokonferencija učestvuje na sastancima kojima je trebalo da predsedava, ali ti sastanci nisu dali rezultate. Zato je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija „paralizovan“, konstatuju novinari „Monda“.

Krah evropske solidarnosti
Širenje pandemije virusa korona prouzrokovalo je pustoš „jedinstvene Evrope“ pošto Unija nije pokazala solidarnost sa najugroženijim državama članicama, kao što je bio slučaj sa Italijom.

Zatvaranjem granica u pokušaju da spreče širnje epidemije pokazalo je sebičnost država koje su ugrozile dva stuba na kojima EU počiva – šengenski prostor i jedinstveno tržište.

Napuštena od SAD, žudeći za Kinom i u „hladnim“ odnosima sa Rusijom, EU još uvek veruje u multilaterizam, ocenjuju autori. Ali, ako želi da utiče na razvoj pravednijeg i sigurnijeg postkriznog poretka, EU će morati sama organizovati sopstvenu ekonomsku obnovu, uz veću solidarnost država članica.

Trgovinske uvrede na relaciji SAD – Kina
Dok se pandemija neprestano širi, Vašington i Peking razmenjuju međusobne optužbe, a američki predsednik je kritikovao je Kinu zbog navodnog lošeg upravljanja zdravstvenom krizom, optuživši je da je prikrivala vitalne podatke o pandemiji u početnoj fazi. Uz to, Tramp je izdao naređenje da se ispitaju navodi da je virus „krenuo“ posle nesreće u Institutu za virologiju u Vuhanu.

Tramp je u aprilu zaustavio američko finansiranje SZO optužujući tu međunarodnu instituciju da je prikrivala podatke o širenju zaraze nakon što je ona prijavljena u Kini.

Kina je oštro odbacila sve optužbe naglašavajući da je bila transparentna tokom izveštavanja o pandemiji virusa korona.

Evropske tenzije
Pandemija takođe naglasila i podele u strukturama EU, produbljujući postojeće tenzije između najjače pogođenih južnih država poput Italije i Španije i finansijski jačeg severa Evrope.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen uputila je Italiji 16. aprila „iskreno izvinjenje“ jer su se mnogi Italijani naljutili zbog percipiranog nedostatka pomoći koju su trebali da dobiju prvih dana izbijanja epidemije u martu, a u to vreme su države članice EU otezale sa slanjem maski i druge zaštitne opreme.

Govoreći u Evropskom parlamentu, Ursula fon der Lejen je rekla „da previše njih nije bilo na visini zadatka kad je Italiji pomoć bila najpotrebnija“, na početku krize, priznajući da su najugroženije zemlje na kontinentu ignorisali njihovi susedi.

„Potrebna nam je istina o svemu o našim sopstvenim postupcima“, rekla je ona uz konstataciju da je EU postala „svetsko srce solidarnosti“ naglašavajući „napore institucija EU i zemalja članica na distribuciji medicinske opreme i postizanju ugovora o finansijskom oporavku“.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.