U trendu

Kriza globalne avijacije zbog sletanja aviona u Belorusiji

BRISEL – Globalna avijacija suočava se sa najvećom političkom krizom u poslednjih nekoliko godina nakon što je Belorusija prizemljila putnički avion zbog lažnog obaveštenja o bombi radi hapšenja novinara disidenta.

To je izazvalo negodovanje SAD i Evrope a, kako Rojters navodi, neke evropske aviokompanije odmah su poćele da izbegavaju beloruski vazdušni prostor, kljućni koridor između Zapadne Evrope i Moskve i rutu za letove na duge relacije između Zapadne Evrope i Azije.

Prema sajtu Flightradar24, najmanje jedan let kompanije Rajaner zaobišao je Belorusiju, produživši putovanje za 160 kilometara, a letonski prevoznik erBaltik saopštio je da je odlućio da ne koristi vazdušni prostor te zemlje „dok se situacija ne razbistri“.

Drugi, ukljućujući kineske i turske prevoznike, nastavili su da lete iznad Belorusije, koja za korišćenje svog vazdušnog prostora naplaćuje takse denominovane u evrima, navodi Rojters.

Tas s javlja da je Lufthansa grupa ovlastila je svoje avio-prevoznike da i dalje lete beloruskim vazdušnim prostorom.

Agencija za vazduhoplovnu bezbednost Evropske unije (EASA) preporučila je „oprez“ iznad Belorusije.

Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva UN (ICAO) navela je da je incident možda bio u suprotnosti sa kljućnim vazduhoplovnim ugovorom, Čikaškom konvencijom stvorenom posle Drugog svetskog rata.

„ICAO je veoma zabrinut zbog oćiglednog prinudnog sletanja aviona Rajaera i njegovih putnika, što bi moglo biti u suprotnosti sa Čikaškom konvencijom,“ saopšteno je u nedelju.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi pozive nekih zapadnih političara za zatvaranje beloruskog vazdušnog prostora bilo nemoguće sprovesti u delo.

Prema globalnim vazduhoplovnim pravilima, ni ICAO, ni bilo koja nacija ne mogu zatvoriti tuđi vazdušni prostor, ali neke, poput Sjedinjenih država, imaju moć da sopstvenim avio-kompanijama odrede gde da ne lete.

Američki ministar saobraćaja Pit Butidžidž izjavio je ranije danas da treba proceniti bezbednost avio-kompanija sa sedištem u SAD koje lete iznad Belorusije.

Globalne aviokompanije zatražile su istragu, koju je podržala Evropska unija.

„Najoštrije osuđujemo svako mešanje ili zahtev za prizemljenje operacija civilnog vazduhoplovstva koji nije u skladu sa pravilima međunarodnog prava“, saopštila je Međunarodna asocijacija vazdušnog transporta (IATA), koja predstavlja oko 280 aviokompanija. Rajaner nije član te asocijacije.

Iako je visoko regulisano na nacionalnom nivou i podržano globalno usklađenim pravilima da se nebo zaštiti, vazduhoplovstvu nedostaje globalni „policajac“ kako bi se izbegli stalni sporovi oko suvereniteta, konstatuje Rojters.

Prema agenciji, iako nema regulatornu moć, ICAO je u središtu sistema sigurnosnih i bezbednosnih standarda koji operiše iznad politićkih barijera, ali zahteva konsenzus kojem često treba mnogo vremena.

Belorusija je danas saopštila da su njeni kontrolori izdali samo „preporuke“ pilotima Rajanera.

Rusija je optužila Zapad za licemerje, pozivajući se na slučaj bolivijskog predsedničkog aviona koji je bio prisiljen da sleti u Austriju, kao i beloruskog aviona kojem je naređeno da sleti u Ukrajinu 2016. godine.

Godine 2013. Bolivija je saopštila da je avion predsednika Eva Moralesa preusmeren zbog sumnji da se u avionu nalazi Edvard Snouden, koga je Vašington tražio zbog otkrivanje tajnih detalja američkih nadzornih aktivnosti.

Ali vazduhoplovni stručnjaci rekli su da se slobode proširene na civilne avione ne odnose na predsednićke ili državne avione, kojima je potrebna posebna dozvola za ulazak u vazdušni prostor druge zemlje.

Advokati navode da bi bilo kakva istraga ili pravni zahtev, takođe, morali da prođu kroz splet jurisdikcija tipičnih za liberalizovano vazdušno putovanje: u pitanju je avion registrovan u Poljskoj koji je irska kompanija koristila za let između zemalja EU, Grčke i Litvanije, preko Belorusije koja nije članica EU.

Prema Čikaškoj konvenciji iz 1944. godine, svaka zemlja ima suverenitet nad sopstvenim vazdušnim prostorom, iako ugovor zabranjuje svaku upotrebu civilnog vazduhoplovstva koja može ugroziti sigurnost.

Ali pravo preleta nad drugim zemljama sadržano je u sporednom ugovoru pod nazivom Međunarodni sporazum o tranzitu vazdušnih usluga, ćiji Belorusija nije ćlanica.

Zasebni ugovor iz 1971. godine koji ukljućuje Belorusiju zabranjuje zaplenu letelice ili svesno saopštavanje lažnih informacija na naćin koji ugrožava bezbednost letelice.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.