Kurti za VOA: Nadam se dogovoru sa Beogradom

VAŠINGTON – Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je u intervjuu za Glas Amerike da se nada dogovoru sa Srbijom u okviru mandata njegove vlade, koji se poklapa sa mandatom predsednika SAD Džozefa Bajdena i sadašnje Evropske komisije.

On je govorio i o inicijativi Otvoreni Balkan, rekavši da veruje da je to „test istine o otvaranju Srbije prema Kosovu“.

Ne prihvataju naše putne isprave, lične karte, ni naše pečate, sertifikate i diplome, tako da sa Srbijom zatvorenom za Kosovo ne znam kako možemo da imamo otvoreni Balkan, naveo je Kurti.

Dodao je da ne spada u one koji veruju u samodovoljnost Balkana kao i da je uveren da Kosovo i Albanci uopšte imaju svoje mesto u NATO i EU.

Kurti je takođe govorio o energetskoj krizi koja ima uticaja na unutrasnjem planu ali utiče i na regionalne odnose.

Naveo je da energetska kriza nije prisutna samo na Kosovu i u regionu, već u celoj Evropi. „U ovom slučaju pokušavamo da ublažimo ovu situaciju, koja neće moći brzo da se okonča, pošto je ovih dana veliko opterećenje, i to nastojimo da postignemo subvencionisanjem potrošnje s jedne strane i popravkom B2 bloka termoelektrana“, kazao je Kurti, navodeći da su prinuđeni da uzove struju i to po visokim cenama, jer je svetska berza teško pogođena sve većim cenama gasa.

„S jedne strane subvencionišemo potrošnju, pomoći ćemo najsiromašnijim porodicama, ali smo, s druge strane, pozvali građane da što racionalnije troše i zahvalni smo na pozitivnom odgovoru“, rekao je Kurti.

Kritikovali su nas da je trebalo ranije da kupujemo struju, ali to nije bilo moguće jer ne možete da kupujete struju i da je čuvate u frižideru, naveo je Kurti i dodao da se ne očekuje skoro razrešenje i stabilizacija situacije sa strujom.

On je govorio i o formiranju Zajednice srpskih opština, ističuci da je ZSO zahtev Beograda kao visoke državne instance.

„U Briselu sam uvek isticao principe za dijalog, a to su evropske, demokratske vrednosti, suočavanje sa prošlošcu i istovremeno neka vrsta reciprociteta prava nacionalnih manjina, jer bez takve vrste simetrije nećemo moći da imamo trajni mir i dugoročnu stabilnost“, naveo je Kurti.

Na konstataciju Glasa Amerike da je to zahtev Beograda, ali i da je predviđen međunarodnim sporazumom, Kurti je kazao da to nije međunarodni sporazum, jer nikada nije ratifikovan u Srbiji, a jedna strana ga ne prihvata kao međunarodni sporazum.

„Ne zaboravimo da nije prošao test Ustavnog suda na Kosovu 2013. godine. Principi tog udruženja su zaista uspostavljeni, ali suština je došla 2015. godine i praktično je oborena na Ustavnom sudu. Moje uverenje je da Srbija namerava da unutar Kosova napravi instituciju koja bi bila međunarodno legitimnija čak i od države Kosovo, jer zamislite ZSO na Kosovu kako bi Srbija želela, ona bi bila priznata i od Kosova i od Srbije, dok Republiku Kosovo i dalje Srbija ne bi priznala, možda i druge zemlje u EU, a posebno dve supersile koje su u Savetu bezbednosti UN“, naveo je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.