Magazin Forin afers: Putinova vladavina izvesna, ali teškoće sve veće

Američki magazin „Forin afers“ u najnovijem, majskom broju, detaljno analizira dve decenije vladavine predsednika Rusije Vladimira Putina i zaključuje da su, mada njegov položaj zasad nije ugrožen, pred njim i Rusijom sve veće teškoće, kao posledica autokratskog načina njegove vladavine.

Putin je kod kuće bez premca, ali nije svemoguć, piše u članku.

„Kao i sve autokrate, i on se suočava s dve pretnje: mogućeg puča elite oko njega i masovne pobune odozdo“, ali „zbog kompromisa koje je morao da napravi da bi učvrstio svoju ličnu kontrolu nad državom, sve su manje efikasna Putinova sredstva za uravnoteženje suprotnih ciljeva: nagradjivanja elite koja bi se mogla urotiti protiv njega i umirivanja javnosti“.

Putina je ojačao ekonomski procvat podstaknut skupom naftom koji je naglo podigao životni standard u prvoj deceniji njegove vlasti, a u drugoj ga je ojačao talas nacionalističkog raspoloženja posle aneksije Krima, piše američki magazin.

„Pošto je sjaj tih dostignuća počeo da bledi, Putin se u trećoj deceniji svoje vlasti sve više oslanja na represiju da bi neutralisao protivnike“, što će se „verovatno pojačati kako se ruski problemi budu povećavali, ubrzavajući ciklus političkog nasilja i ekonomske slabosti koji bi mogli ugroziti Putinove ambicije i staviti na probu njegovu političku veštinu“, piše magazin.

Putin je, navodi se, „oslabio institucije – sudove, upravu, izbore, stranke i zakonodavna tela da ne bi mogle da ga sputavaju, ali zato se ne može oslanjati na njih da generišu ekonomski rast, rešavaju socijalne sukobe ili čak olakšaju njegov miran odlazak sa funkcije“. To, dodaje se, „Putina ostavlja zavisnim od prolazne vrednosti lične popularnosti i opasnih metoda represije i propagande“.

Putin je, podseća „Forin afers“, progurao izmene ustava Rusije koje će mu omogućiti da se kandiduje za predsednika 2024. i 2030. godine.

Prema pisanju magazina, „pokušaj da se produži Putinova vladavina nije iznenadjenje s obzirom na potencijalne mane napuštanja funkcije“, a te „mane su“, dodaje se, „u poslednjih 70 godina bile da personalističke autokrate posle gubitka vlasti završe u egzilu, u zatvoru, ili mrtvi“.

Bez jakih formalnih institucija koje bi legitimisale njegovu vladavinu, Putin se oslanja na veliku ličnu popularnost, navodi „Forin afers“ i dodaje da je tokom poslednjih 20 godina pozitivna ocena Putina u anketama „u proseku iznosila neverovatnih 74 procenta“, uglavnom podstaknuta ekonomskim procvatom koji je udvostručio ruski BDP do 2008. i „jedinstvenim spoljnopolitičkim uspehom pripajanja Krima 2014“.

Ali, od 2018, Putinova popularnost opada: pozitivna ocena njegove vladavine jeste oko 60 odsto, ali Rusi izražavaju daleko manje poverenja u njega nego ranije: u anketi novembra 2017, 59 odsto ispitanika je Putina navelo kao političara kome veruju, a u februaru ove godine, to su rekla samo 32 procenta. U istom razdoblju podrška petom Putinovom mandatu pala je sa 70 na 48 procenata, dok je 41 odsto ispitanih Rusa reklo da bi bilo bolje da on odstupi, navodi magazin.

Parlamentarni izbori zakazani za septembar verovatno će biti napeti, jer su u anketama pozitivne ocene vladajuće stranke Jedinstvena Rusija niže nego ikad, tako da će Kremlj morati da suzbije opoziciju, istovremeno zadržavajući uz sebe Komunističku partiju i Liberalno-demokratsku stranku, piše magazin.

„Forin afers“ ukazuje da bi bilo rizično oslanjanje na prekomernu prevaru na izborima, jer bi Kremlj želeo da izbegne višemesečne proteste kakvi su izbili posle ukradenih izbora prošle godine u susednoj Belorusiji.

Gledajući dalje, očekivanja da će Putin ostati na mestu predsednika i posle 2024. godine, samo će učvrstiti ekonomsku stagnaciju Rusije i pojačati frustraciju naroda zbog nesposobnosti Kremlja da podboljša životni standard ili upravljanje, piše „Forin afers“ i ukazuje da će posledica takvog stanja najverovatnije biti stalni porast pritiska na režim i njegovo jačanje represije nad protivnicima.

Rusija ostaje velika sila, iako slabija nego što je bio SSSR, piše u članku u kojem se navodi da ona ima nuklearnu moć, bitan geografski položaj i sedište u Savetu bezbednosti UN što joj sve osigurava da se svrsta u red velikih sila, a to joj omogućavaju i njena prosveta, nauka i energetika.

„Forin afers“ dodaje da je Rusija, kako piše, proizvela efikasnu vakcinu protiv kovida-19 za manje od godinu dana, Evropi će još godinama obezbedjivati jeftinu energiju i ostaće važna na svetskom tržištu energenata.

Uz to, zasad nema neposredne pretnje vladavini Putina koji jeste „spretan taktičar sa značajnim finansijskim resursima, suočen s neorganizovanom opozicijom“, ali, „ipak, nikakva pronicljivost ne može savladati mučne protivrečnosti koje proizvodi način na koji on vodi Rusiju“.

„Forin afers“ navodi koje su to protivrečnosti: „Varajte dovoljno na izborima da ne biste rizikovali da izgubite, ali ne toliko da to signalizira slabost. Antizapadnim potezima podstaknite glasačku bazu, ali ne do te mere da to izazove stvarni sukob sa Zapadom. Nagradjujte prijatelje kroz korupciju, ali ne toliko da ekonomija propada“.

Dalje: „Manipulišite vestima, ali ne do te mere da ljudi nemaju poverenja u medije. Vršite represiju nad političkim protivnicima, ali ne toliku da podstakne reakciju masa. Ojačajte službe bezbednosti, ali ne toliko da mogu da se okrenu protiv vas“, piše u članku.

„Forin afers“ zaključuje da će „način na koji će Kremlj uravnotežiti te suprotnosti, odrediti neposrednu budućnost Rusije. Ali, trend ka većoj represiji u poslednje četiri godine, i njen verovatan nastavak, ne slute na dobro ni Rusiji ni njenom lideru“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.