U trendu

Malo je falilo da i Amerika dobije svoj Černobilj (video)

Emitiovanje HBO-ve mini serije ‘Černobilj’ pokrenulo je niz novih pitanja o bezbednosti svetskog nuklearnog arsenala. Sigurnost takvih nuklearnih reaktora, čija je namena stvaranje energije, postaje veoma bitno pitanje, ali važno je znati da takve elektrane nisu jedine lokacije na kojima se nalazi nuklearna energija. Američko ministarstvo obrane tako ima ‘zalihu’ od oko 4.000 bojevih glava. Nezgode s ovim oružjem za masovno uništenje opisuju se kao incidenti Broken Arrow (Slomljena strijela).

SAD su službeno imale 32 takva incidenta koja su se dogodila najčešće prilikom transporta tih oružja s jedne na drugu lokaciju. Nijedan od njih nije izazvao veliku nesreću, posebno ne neku černobiljskih razmera. Dve su bačene u Severnoj Karolini 1961. godine i tako su ostavile svog traga u istoriji.Međutim, o nesreći koja se dogodila 1980. godine i u kojoj je eksplodiralo lansirno vozilo Titan II noseći termonuklearni reaktor u blizini Damaska u Arkansasu, vrlo malo se zna, piše Popular Mechanics.

Ovaj incident kao i onaj iz 1961. godine ostali su dokumentirani u filmu ‘Command and Control’, reditelja Roberta Kenera, baziranom na knjizi Erika Šlosera. Taj film na najbolji način pokazuje da priča o lažima i problemima u rukovanju s nuklearnim oružjem nije samo obeležje Sovjetskog saveza, kako je prikazivano u zapadnim medijima posle Černobiljske katastrofe.

18. oktobra 1980. godine rutinsko održavanje na Titanu II pošlo je po zlu. Propellant Transfer System (PTS) tim radio je na vozilu pod nadzorom američkih vazdušnih snaga. Upotrebom pogrešnog alata, umesto ključa su upotrebili čegrtaljku, i nakon problema s utičnicom, došlo je do bušenja rezervoara za goriva prvog stepena. Pokušaji da se situacija stabiliše nisu uspeli, a kasnije tokom večeri je eksplodirala, pri čemu su poginula dvojica muškaraca. Jedan od njih Dejvid Livingston, preminuo je 12 sati kasnije. Bojeva glava pronađena je kasnije na nekom polju.

Niz je razlika između Damaska i Černobilja. Poštovala se zapovedna odgovornost i razni protokoli, iako je osoba koja je ispustila određenu utičnicu, teško izgovorila što se zapravo dogodilo. Možda svi ti protokoli nisu mogli da spreče eksploziju, ali držali su bojevu glavu pod kontrolom, prenosi Express.hr.

Upravo iz filma ‘Command and Control’ sasvim je jasno da SAD sa naučnicima iz Černobila deli mnogo više nego što bi mnogi priznali. Posebno na području kulture laganja, koja je vidljiva iz pokušaja SAD-a da sakrije istinu o onome što se dogodilo u Damasku, ali i u hiljadama ostalih nuklearnih nesreća tokom decenija. Što se tiče donošenja finalnih odluka u Damasku, dokumentarac prikazuje da je strategija nadređenih bila da donose odluke s vrlo malo razumevanja onog što se događa na terenu, a upravo te odluke dovele su do Livingstonove smrti.

Reditelj i scenarista ‘Černobila’ Kreg Mazin naglasio je da serija nije prvenstveno fokusirana na nuklearnu moć, već je reč o kompleksnom pitanju, koje možda i najbolje prezentuje Valerij Legasov, kojeg glumi Džared Haris, u poslednjoj epizodi. Sličnost između Damaska i Černobilja vidljiva je u verovanju da se s nuklearnom snagom i moći može sigurno, i bez ikakve sumnje, upravljati.

Objašnjavajući kako funkcioniše ta moć na sovjetskom sudu, Legasov opisuje ples koji može da generiše ogromnu količinu energije. Sovjeti su za nesreću okrivili tim naučnika, ali u bilo kojem plesu, pa čak i sa najboljim plesačima na svetu, pogreška u koracima uvek je moguća.

Napišite komentar