Ministri EU: Dogovor o 40.000 izbeglica i čvrstoj proveri na spoljnim granicama

Države Evropske unije će međusobno raspodeliti 40 hiljada izbeglica u Grčkoj i Italiji, a naknadno će morati da se donese odluka o kvotama za premeštaj još 120 hiljada ratnih izbeglica, jer nekoliko članica EU to još uvek ne prihvata.

To je izjavio je Žan Aselborn, šef diplomatije Luksemburga, predsedavajućeg EU, saopštivši rezultate zasedanja ministara pravosuđa i policije EU u Briselu, upozorivši da je situacija s navalom izbeglica “dramatična i zahteva zajedničko rešenje”.

Konačnu odluku o preraspodeli 120 hiljada izbeglica treba ministri treba da donesu, i to mogu učiniti “kvalifikovanom većinom”, bez obaveze jednoglasnosti, na novom sastanku 8. oktobra, rekao je Aselborn i stavio do znanja da Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska ne žele da prime pre svega muslimanske izbeglice.

On je naveo da je radi sprečavanja nekontrolisanog masovnog priliva migranata iz Azije i Afrike jednoglasno odlučeno da se zavede snažan nadzor spoljnih granica Unije i veoma ojačaju snage agencije Fronteks za kontrolu spoljnih granica EU.

Takođe će na udarnim spoljnim graničnim tačkama Grčke i Italije biti uspostavljeni centri za prihvatanje, proveru identiteta, njihovog zdravstvenog stanja i popis imigranata da bi se odmah utvrdilo da li je reč o izbeglicama iz ratova i progona, koji mogu dobiti azil u EU, ili je reč o migrantima koji dolaze iz materijalnih razloga i zato će odmah biti vraćani u zemlje porekla.

Grčkoj će biti data posebna pomoć za kontrolne punktove i zbrinjavanje izbeglica.

Ministri EU su odlučili i da “delatno pomognu zemlje Zapadnog Balkana koje danas nalaze na glavnom tranzitnom putu imigranata”, dodao je Aselborn i naglasio da je, pored posebnog geografskog položaja, Turska najvažnija zemlja tranzita i prijema migranata.

“Zato je važno da EU Tursku smatra prvorazrednim partnerom u ovom izazovu i mi smo rešeni da krenemo u saradnju na mnogim poljima s Turskom”, istakao je luksemburški ministar.

Šef diplomatije Luksemburga je dodao da su se ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU dogovorili da utvrde spisak “bezbednih zemalja”, u kojima deluje pravna država i štite se ljudska prava, pa migranti iz tih zemalja nemaju nikakvog osnova za azil u EU.

Uoči zasedanja je rečeno da će Crna Gora, Kosovo i Albanija biti stavljeni na taj spisak, ali je Aselborn precizirao da neće biti stavljena i Turska, zbog unutrašnjeg politickog sukoba turskih vlasti s Kurdima.  

EU će osetno povećati sredstva Visokom komesarijatu UN za izbeglice za zbrinjavanje sirijskih izbeglica u Turskoj, Jordanu i Libanu.

Na pitanje da li postoji bojazan da bi izbeglice, pošto se zavede nadzor spoljnih, a privremeno su zatvorene i bitne unutrašnje šengenske granice EU, mogli da krenu preko Crne Gore i Bosne ka Uniji, evropski komesar za izbeglice Dimitris Avramopulos je odgovorio da je to “potpuno nerealno”.

Avramopulos je takođe želeo da naglasi da je odluka Nemačke da zatvori granice samo privremena i da to uopšte ne znači “kraj Šengena”.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.