Najveći problem zdrastvenih sistema u regionu novac

SKOPLJE – Najveći problem zdrastvenih sektora na Zapadnom Balkanu su finansije, ocenio je danas ministar zdravlja Makedonije Venko Filipče, i dodao da zdrastveni sistemi regiona treba prvo da se restruktuiraju, nadograde i ojačaju, a tek onda da primenjuju nova tehnološka rešenja.

Filipče je nakon panela „Najnovije tehnologije primenjene u sistemu zdrastvene nege“ u okviru samita „Makedonija 2025“ za Tanjug rekao da nema dovoljno novca da se inovativna rešenja u zdravstvu primene na široku populaciju, te da je plan Makedonije da se zdrastvene institucije regionalizuju, a budžeti za nove lekove povećaju.

Objašnjava, da primena novih tehnologija košta mnogo i u razvijenim zemljama, te da procesi poput sekvencionisanja genoma, 3D tehnologije, specifične imuno terapija i slično prevazilaze mogućnosti sistema i njegov način finansiranja koji je isti u svim zemljama regiona.

„Treba da razvijamo nove metode finansiranja, nov način korišćenja novca koji se odvaja za zdravstvo, posebno u fondovima za osiguranje, a tek nakon toga da govorimo o specifičnoj tehnologiji koja bi bila dostupna svim našim pacijentima“, naveo je on.

Kada je u pitanju saradnja u regionu, Filipče kaže da ona postoji, ali da je bazirana na ličnim kontaktima zdrastvenih radnika koji se specijalizuju za određene oblasti, pa dele iskustva.

„Svaka država u regionu je specijalizovana za neku oblast i u tom smeru treba da se ide i u razvoju zdrastvenih sistema regiona. Možemo regionalno pristupiti procesu investiranja u u nove tehnologije u svakoj od država regiona i na taj način da se svaka država specijalizuje za određenu oblast i da se tako usmeravaju pacijenti. Tako bi nove metode bile dostuone svima u regionu, a bio bi kreiran i visok nivo ekspertize“, istakao je on.

Saradnja Makedonije sa Srbijom postoji, ali je uglavnom na akademskom nivou, kaže on, i dodaje da je ipak pozitivno što saradnja ima dugogodišnju tradiciju.

Novac koji nedostaje u zdravstvenom sistemu regiona je posledica i niske cene zdrastvenog osiguranja, kaž on i dodaje da je u razvijenim zemljama kavlitet zdrastvene nege viši, jer je i osiguranje veće.

„Optimista sam i smatram da možemo da započnemo proces kojim ćemo se približiti razvijenim sistemima putem modifikacije našeg zdrastvenog sistema i promene načina plaćanja zdrastvenih usluga. Takođe, treba da koristimo uspešna iskustva razvijenih zemalja u ovom trenutku kada su naši sistemi još u procesu lutanja“, zaključio je on.

Na panelu o primeni najnovijih tehnologija u zdravstvu govorio je i osnivač i direktor „UniversalDoctor“ Jordi Serrano Pons, koji je na listi top 50 IT lidera u zdravstvu je rekao da doktori još nisu otvoreni za inovacije u zdrastvu, iako već imamo na raspolaganju mnoge digitalne aplikacije za zdravstvo, koje se mogu koristiti i preko mobilnih telefona..

Pons je kazao da će se sve više koristiti nove digitalne tehnologije u zdravstvu i da platformu UniversalDoctor već koristi više od 100 bolnica, preko 400 primarnih zdravstvenih ustanoa i da je oko 300.000 korisnika daunlodovalo tu aplikaciju.

„Ranije su doktori nosili torbe i po tome bili prepoznatljivi, a sada imate doktora u mobilnom telefonu“.

Kaže da je cilj da se unapredi zdravstvena nega, a ne da se stvaraju super ljudi odnosno roboti koji će živeti večno.
On je naglasio da će u budućnosti telefoni i i kompjuteri moći lako da utvrde od čega bolujemo.

Pons je dodao da novi pristup u zdravstvu i lečenju ljudi treba koristiti u kombinaciji sa tradicionalnim u zdrastvenim ustanovama i napomenuo da se sve više razvija i veštačke inteligencije u lečenju ljudi.

Kako je rekao, na osnovu raznih indikatora mogu se u ranoj fazi prepoznati neke teške bolesti, poput Parkinsonove, na osnovu analize glasa i slično.

Kardiovaskularni hirurg i generalni direktor „Hospital Regional Gral“ u Meksiku Moises Kalderon je predstavio istorijat stvaranja veštačkog srca i istakao da su ona danas usavršena toliko da ljudi sa njima mogu sasvim normalno da žive i bave se sportom kao i svi drugi ljudi.

Trajna veštačka srca su veoma skupa i ne mogu svi da ih dobiju, rekao je on predstavivši novu tehnologiju za veštačko srce.

Kalderon je rekao da je cilj da u budućnosti ljudi mogu, umesto da čekaju srce donora, da kupe odgovarajuću ‘pumpu’, to jest veštačko srce u apoteci.

Sara Koen iz organizacije „Liveaid“ kaže da će se tehnolgija još više u budćnosti približiti ljudima, te da su potencijali koje ima u poboljšanju i spašavanju ljudskih života ogromni.

Ona je predstavila ideju na kojoj radi, a koja omogućava poziv lekarskoj ustanovi pomoću daljinskog kako bi ljudi koji se nađu u opasnosti u školi, na poslu, ulici ili u vojsci mogli da se jave profesionalcima koji im preko video i audio sadržaja mogu pružiti pomoć.

Koen kaže da je tako profesionalna lekarska pomoć „na dohvat ruke“, te da svaka bolnica može da bude „hub“ u kome će se deliti medicinska znanja i ekspertize.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike