U trendu

Naučnici proučavaju zašto su tako česti toplotni talasi

PARIZ – Toplotni talasi postaju sve intenzivniji, češći i traju duže zbog klimatskih promena, posebno u Evropi, upozorili su naučnici, koji napominju da se Evropa zagreva tri do četiri puta brže od ostalog kopna u istom klimatskom pojasu.

Visoke temperature probile su rekorde u Evropi protekle nedelje, u poslednjoj seriji toplotnih talasa na kontinentu, koji traju od juna. Temperature su bile oko ili iznad 40 stepeni Celzijusa u velikom delu zapadne Evrope, pa se vreli talas pomerio ka istoku gde se očekuje da se zadrži do avgusta.
„Uočavamo nezapaženi porast broja toplotnih talasa i njihovog intenziteta, ovaj sada je samo zadnji u nizu“, kaže za Glas Amerike Robert Votar, klimatskh naučnik iz francuske Laboratorije za klimu i životnu sredinu.

Vreli talas 2003. godine usmrtio je više 70.000 ljudi. A u narednim talasima 2006, 2010, 2015, 2018, 2019 i 2020. stradale su još hiljade.

U proseku, sada je temperatura i do 1,99 stepeni Celzijusa veća nego u predindustrijskom periodu, a Evropa se zagrevala skoro duplo više od globalnog proseka koji je 1,1 stepen Celzijusa.

Poslednji toplotni talasi pokazali su da su u Evropi temperature bile od tri do pet stepeni veće nego u periodu pre klimatskih promena, kaže Votar.

„Mi zapravo ne znamo zašto imamo toliki porast temperature koji ne može da se predvidi. Modeli predviđanja lako prognoziraju poraste od 1,5 do dva stepena u toplotnim talasima, ali ne mogu da predvide četiri stepena. Zaista neverovatno“, rekao je francuski klimatolog.

Dim Kumo, klimatolog sa Univerziteta Vrije u Amsterdamu, kaže za Glas Amerike da se Evropa zagreva tri do četiri puta brže od ostalog kopna u istom klimatskom pojasu. „Ali, ne razumemo i dalje zašto je to tako“, kaže Kumo.

Klimu u Evropi formira i vazdužna struja koja se vrzo kreće od zapada ka istoku, na severnoj hemisferi. Nekad se ta struja podeli na dva dela, što nije neuobičajeno, ali naučnici kažu da se sada dešava češće i da proces traje duže.

Kumo i njegove kolege objavile su članak o povezanosti podeljene vazdušne struje i vrelih talasa.

„Dokazali smo da, specijalno u zapadnoj Evropi, česta podela vazdušne struje može da dovede do jačih toplotnih talasa“.
Međutim, za ostatak Evrope ova pojava uzrokuje vrele talase samo 30 odsto, dok su ostatak drugi faktori.
Ono za šta naučnici jesu sigurni da je pojačalo vrele talase je suvo tlo uzrokovano sušama, koje je značajan faktor u vrelom talasu u julu.

Vlažno tlo odbija vrelinu, kaže naučnica Sonja Senervitan iz Ciriha.

„Kada se tlo koje je inače vlažno isuši, imate smanjeno isparavanje vode iz biljaka ili iz tla direktno. Taj proces koristi inače mnogo energije, a ako se ne dešava zbog isušenog tla, onda ta energija počinje da zagreva vazduh“, objašnjava ona za Glas Amerike.
Usporavanje glavne okeanske struje u Atlantiku (AMOC) takođe može da doprinese vrelim talasima u Evropi.

Ta struja zagreva vodu na severu i donosi hladu vodu iz dubina na jug. Klimatski modeli su predviđali da će struja usporiti zagrevanje.

„Nismo 100 odsto sigurni, ali postoje indikatori da struja u poslednjim decenijama usporava“, kaže fizičarka Levke Cezar sa univerziteta Mejnut u Irskoj.

Usporena morska struja mogla bi da ohladi Severni Atlantik i uzrokuje promene u vazdušnoj struji tako da donese još toplijeg vazduha u centralnu Evropu, što bi moglo da znači i još vrelih talasa.

Svi ovi faktori mogu i da deluju zajedno ili da se prepliću, pa je teško utvrditi glavnog krivca za vrele talase.

Naučnici su saglasni da je potrebno još istraživanja kako bi se utvrdilo zašto se Evropa zagreva toliko brzo. Jasno je, kažu, da će leta u Evropi biti sve toplija.

Votar zaključuje da nadležni treba da se spreme na toplotne talase i do 50 stepeni.

„Da mi je neko pre 20 godina rekao da će biti 40 stepeni u Londonu, ne bih mu verovao. Ali, desilo se“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar