Neizvesna trka Trampa i Bajdena u ključnim saveznim državama

Predsednik SAD, republikanac Donald Tramp i kandidat demokrata Džozef Bajden vode neizvesnu trku na predsedničkim izborima u svim ključnim saveznim državama.

U izbornoj noći, po običaju, u fokusu je desetak od 50 saveznih američkih država u kojima je ishod neizvestan, a u ovom trenutku, prema podacima Asošiejted presa, ni u jednoj od njih ne može da se predvidi pobednik.

Tramp je u blagoj prednosti u većini najvažnijih država, ali to ne mora ništa da znači jer se glasovi poslati poštom, medju kojima Bajden ima jasnu većinu, često broje na kraju.

Na Floridi, koja je često presudna država kada je trka neizvesna, Tramp na osnovu 98 odsto obradjenih glasova ima 51,3 odsto, a Bajden 47,8 odsto, navodi Asošiejted pres.

Ako bi Bajden osvojio Floridu, njegova pobeda na izborima bila bi gotovo izvesna, dok je Trampu ta država potrebna za ostanak u trci.

O značaju Floride govori i podatak da je svaki pobednik predsedničkih izbora od 1992. do danas osvajao i tu poluostrvsku državu na jugoistoku SAD.

U Ohaju, takodje jednoj od ključnih država, posle obradjenih 91 odsto glasova, Tramp vodi sa 53,2 odsto, dok Bajden ima 45,4 odsto, navodi AP.

Ohajo ima naročit značaj na predsedničkim izborima jer su stanovnici te države Srednjeg Zapada glasali za pobednika na svim predsedničkim izborima od 1900. godine, osim 1944. i 1960. godine.

Uz to, Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja te stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja Ohaja.

U Severnoj Karolini, gde je obradjeno 94 odsto glasova, Tramp ima 50,1 odsto, a Bajden 48,7 odsto.

Tramp u Teksasu, gde je obradjeno 74 odsto glasova, ima 51,5 odsto, a Bajden 47,2 odsto.

Bajden ima prednost u Arizoni, gde posle 73 odsto obradjenih glasova ima 53,6 odsto, a Tramp 45,1 odsto.

Na osnovu 66 odsto obradjenih glasova, Tramp u Džordžiji ima 54,4 odsto, a Bajden 44,4 odsto.

Tramp ima prednost i u sve tri države takozvanog „pojasa rdje“ koje su mu 2016. donele ponedu na izborima, Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu, ali je u njima broj obradjenih glasova previše mali za izvlačenje bilo kakvih zaključaka.

Ista situacija je i u Minesoti i Ajovi, gde je Bajden u prednosti.

Agencija Asošiejted pres večeras je proglasila pobedu Trampa u 18 saveznih država, a Bajdena u 16 država i Distriktu Kolumbija.

Tramp je pobedio u Kentakiju, Indijani, Zapadnoj Virdžiniji, Alabami, Južnoj Karolini, Misisipiju, Oklahomi, Tenesiju, Arkanzasu, Severnoj Dakoti, Južnoj Dakoti, Vajomingu, Luizijani, Nebraski, Kanzasu, Misuriju, Ajdahu i Juti.

Bajden je osvojio Vermont, Virdžiniju, Konektikat, Delaver, Ilinois, Merilend, Masačusets, Nju Džersi, Roud Ajlend, Njujork, Nju Meksiko, Kolorado, Nju Hempšir, Vašington, Oregon, Kaliforniju i Distrikt Kolumbija.

Nijedan od tih rezultata nije iznenadjenje, pošto i Tramp i Bajden imaju snažnu podršku u državama koje su osvojili.

Tramp je tim pobedama „dobio“ 118 elektora, a Bajden 209.

Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektora.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi „dobija“ sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.

U Nebraski je Tramp za sada „dobio“ tri od pet elektora, dok pobednik u preostale dve izborne jedinice još nije poznat.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.