Nova „plišana revolucija“, samo u Pragu – šta žele Česi?

U predvečerje obeležavanja tridesete godišnjice „Plišane revolucije“, u Pragu je na demonstracije izašlo, kako mediji prenose, najmanje 200.000 ljudi, koji protestuju protiv premijera Andreja Babiša i zalažu se za očuvanje tekovina onoga što se pre tri decenije dogodilo.

Babiš, milijarder i drugi najbogatiji državljanin Češke, optužen je, između ostalog, za proneveru evropskih fondova, koje je, kako stoji u optužbama, koristio u privatne svrhe. Uz to, izgleda da se nije odrekao uprave nad svojim poslovnim carstvom.

„Iako se nominalno odrekao vlasništva nad svojim kompanijama, prema podacima koji su došli iz Slovačke, Babiš i dalje uživa određene novčane beneficije od njih, što ga dovodi u sukob interesa“, naglašava Mihailo Kopanja, istraživač beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

On podseća i da je postupak protiv Babiša pokrenut, ali je odbačen, pa je jedan od zahteva demonstranata i smena ministarke pravde Marije Benešove.

Cilj demonstranata, kako tvrde zapadni mediji, je zaštita tekovina onoga što su građani zadobili „Plišanom revolucijom“ i ulaskom Češke u EU — zaštita demokratskih načela i vladavine prava.

Cilj — zaštita tekovina „Plišane revolucije“
Tri ključna zahteva demonstranata su da političari poštuju demokratske procedure, da se građani brinu jedni o drugima i da u zemlji sloboda i pravda mogu da napreduju i da se živi bez straha.

„Veza sa godišnjicom ’Plišane revolucije‘ je unutrašnji osećaj da se Češka vraća ka periodu u kome nema demokratije, gde nema sloboda. To vidim kao centralnu nit protesta koji se dešavaju. Pri tome, moramo znati da je Babišova stranka na parlamentarnim izborima dobila svuda, izuzev u Pragu. Prag je ostao jedina tačka gde je Babišova stranka jako slaba“, kaže Kopanja.

Politički cilj organizatora protesta, udruženja građana „Milion trenutaka za demokratiju“, nije narušavanje izborne volje građana, za šta su bili optuživani, dodaje on.

„Njihova retorika takva je da se izbegava pomisao da se radi rušenju volje građana, oni samo hoće da ukažu da se zakoni moraju poštovati, da se demokratija mora poštovati i idu u pravcu ukazivanja na rušenje demokratije i vladavine prava od strane Babišove Vlade“, objašnjava Kopanja.
U odnosu na pre trideset godina, postoji bitna razlika
Demonstranti ne samo da uzvikuju parole od pre tri decenije, nego su i za mesto održavanja demonstracija odabrali mesto sa koga je krenula „Plišana revolucija“ — park Letna.

Pre trideset godina, novembra 1989. godine, izgledalo je da je režim Gustava Husaka, ustoličen nakon intervencije snaga Varšavskog pakta 1968. godine i sloma Praškog proleća, neoboriv. Međutim, hiljade građana mirnim protestima izazvali su pad Vlade. Monolit je oboren mnogo lakše nego što se očekivalo.

Tada je, praktično iz zatvora, za predsednika republike izabran disident i pisac Vaclav Havel, a upravu državom preuzeli su drugi intelektualci, takođe progonjeni, među kojima je bio i Havelov naslednik, ekonomista Vaclav Klaus. Havel je svetsku slavu stekao svojim dramskim delima, bio je nepomirljivi protivnik komunizma, nije želeo da se odrekne Praškog proleća (zbog čega je dugo čamio u zatvoru, a njegova dela su bila zabranjena) i bio je simbol borbe čeških građana.
Danas, građani koji su izašli na demonstracije pokušavaju da se identifikuju sa slavnim danima iz 1989. godine, ali nemaju svog Havela. Niko od istaknutih članova pokreta „Milion trenutaka za demokratiju“ nema tu moralnu snagu kakvu je Havel imao, niti se čini da neko od njih ima tu ambiciju.

Demonstracije su ostale u okvirima prestonice i nema naznaka da će se preliti u provinciju, jer, kao što je Kopanja naglasio, Prag je jedina tačka koju Babiš i njegova politička organizacija ANO 2011 (Akcija nezadovoljnih građana) nisu uspeli da osvoje.

Prag nije Češka
Za proteklih trideset godina Češka je postala napredna ekonomija i društvo koje ceni demokratske vrednosti, do te mere da je i razlaz sa Slovačkom bio bezbolan u svakom smislu — toliko bezbolan da je danas na mestu predsednika češke Vlade Andrej Babiš, po rođenju Slovak, koji se u Češku preselio nakon „Plišane revolucije“.

Češka je, prema Kopanjinim rečima, najveći dobitnik ulaska u Evropsku uniju. Svoje reči potkrepljuje podacima da je Češka država sa najmanjom stopom nezaposlenosti među članicama Višegradske grupe, sa privredom koja stalno jača. Takođe, kroz Višegradsku grupu, i češki politički uticaj raste.

„Međutim, nije cela Češka osetila blagodeti tridesetogodišnje demokratije i ekonomskih sloboda i ulaska u EU“, navodi naš sagovornik.

„Kada uporedimo blagodeti od ulaska u EU koje je osetio Prag, u odnosu na ostatak države, dobijamo određenu razliku, tako da vidimo zašto je Babiš osvojio sve opštine u Češkoj, izuzev Praga. Građani Praga su najviše osetili ono što im je donela EU, dok se na periferiji Češke to ne oseća. Oni nemaju osećaj šta je ulazak u EU značio za Češku. Tu dolazi do jedne blage diskrepancije“, navodi on.

Demonstracije u Pragu, koji je specifičan u odnosu na ostatak Češke, mogu se protumačiti i u pravcu zalaganja za očuvanje dobitaka koje je taj grad dobio od ulaska Češke u EU.

„Da li je to ispravno ili ne — drugo je pitanje“, zaključuje Kopanja.

(Sputnjik)

Napišite komentar