Od početka pandemije 482 kršenja medijskih sloboda
BEČ – U izveštaju Međunarodnog instituta za štampu (IPI) koji je objavljen danas navodi se da su od početka godine zabeležena 482 kršenja medijskih sloboda u svetu povezana s pandemijom kovida-19.
Od toga je u Evropi zabeleženo 107, uglavnom hapšenja novinara, zabrana pristupa informacijama, cenzure, preterane regulacije lažnih vesti i verbalnih i fizičkih napada, saopšteno je na vebinaru “Novinarstvo u senci kovida”.
IPI je detektovao pretnje po slobodu medija i u 19 članica EU, a regulacije lažnih vesti u 70 zemalja širom sveta.
Kako se navodi, većina regulacija je u zemljama centralne Azije i u Rusiji. U Mađarskoj je kriminalizovano širenje lažnih ili iskrivljenih informacija, a slične uredbe donete su i u Rumuniji, Bugarskoj i BiH, ali su ili istekle sa krajem vanrednog stanja ili odbačene reakcijom civilnog sektora.
Kao primeri država koje su uskraćivale informacije medijima, navode se Češka, Malta, Španija, gde su novinarima unapred zadavana pitanja na konferencijama za štampu, dok je pojedinim medijima bio onemogućeno dobijanje akreditacija.
U Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji duplirano je maksimalno vreme koje vlasti imaju da odgovore na zahteve medija za pitanjima, dok je taj period u Mađarskoj utrostručen sa 30 na 90 dana, a u Italiji i Španiji su ti rokovi potpuno poništeni.
Ovo je prouzrokovala mnogo novih barijera za novinare koji su pokusasvali da sakupe podatke o zdravstvenoj krizi, a u isto vreme je dosta vlada centralizovalo informacije o zdravlju, što je u zemljama poput Španije i Rumunije dovelo do “pomračenja”.
Zaključuje se da su nova pravila ponekad iskorišćavana kao nova alatka policije i snaga reda i zakona da spreče novinare da izveštavaju o osetljivim temama, a u više slučajeva ta pravila nisu imala nikakve veze sa pandemijom.
Novinari, ipak, nisu bili sputavale samo vladajuće strukture, već su ih ugrožavale i razne organizacije koje se protive nošenju maski i zaključavanju.
U Nemačkoj, Italiji i Sloveniji zabeležene su 53 pretnje smrću novinarima od strane krajnje desničarskih organizacija. U Grčkoj su anarhisti izvršili napad na medijsku kuću koju su optužili da pomaže vladi i širi lažne informacije o kovidu, a pretnje medijima dolazile su i od takozvanih teoretičara zavere, navodi se u izveštaju.
Mira Selva sa Insistuta za studije novinarstva na Oksfordu rekla je da je sa pandemijom porastao interes ljudi za vesti. Oni su se u početku, želeći da znaju šta se dešava, okretali velikim i proverenim medijskim kućama, ali kako se pandemija nastavljala došlo je do jaza između informacija koje ljudi dobijaju i koje žele.
“Tada je došlo do sloma, da ljudi ne veruju ni vladi ni novinarima, i kreću da krive medije za pandemiju”, kaže Selva.
Kristina Lupu iz Centra za istraživačko novinarstvo u Rumuniji rekla je da je gubitak kredibiliteta jedan od najvećih problema s kojim se mediji suočavaju, jer javnosti treba krivac, a mediji su ti koji donose dosta loših vesti ovih dana.
Borut Živulovič, novinar koji je napadnut dok je pokrivao proteste u Sloveniji, kazao je da građani ne veruju vladi, a da vlada pokušava da umanji finansiranje nepodobnih medija.
Kao svojevrsni zaključak vebinara nameće se izjava Džejmija Vajzmena sa IPI da je “jedan od najboljih načina za borbu protiv pandemije prisustvo snažnih medija i poverenje u njih”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.