Osvajanje severa: Klizi li neutralna Skandinavija ka NATO-u (video)

Najveće vojne vežbe koje NATO izvodi u poslednjih 25 godina na ruskim granicama zahvataju i neutralne skandinavske države —Švedsku i Finsku. Zbog posmatranja Rusije kao bezbednosne pretnje, ove države sve više naginju Alijansi, ali njihova javnost u tom pitanju je podeljena.

U emisiji „Na nišanu Lazanskog“, Miroslav Stojanović, dugogodišnji dopisnik Politike iz Nemačke i Dimitrije Milić, programski direktor organizacije „Novi treći put“, razgovarali su o najvećim vojnim vežbama koje NATO sprovodi na ruskim granicama u poslednjih 25 godina.

Ove vežbe obuhvataju i Finsku i Švedsku, dve neutralne skandinavske zemlje.

Napuštaju li Finska i Švedska politiku vojne neutralnosti i klize li lagano prema članstvu u Severnoatlantskoj alijansi?

Javno mnjenje u skandinavskim zemljama, slično kao i u pribaltičkim republikama, na Rusiju gleda kao na potencijalnu bezbednosnu pretnju i naginje ka članstvu u NATO-u, kaže Milić, a i stanovništvo ovih država sve više stremi članstvu u Alijansi.

U Finskoj je podrška članstvu u NATO-u manja nego u Švedskoj i iznosi oko 20 odsto, dok je u Švedskoj podrška učlanjenju ove države u NATO-u porasla sa 19 odsto pre deset godina, na oko 40 odsto.

Prema Stojanovićevom mišljenju, izvorni strah od Rusije u skandinavskim državama manji je od želje NATO-a da, kako kaže, zaokruži sve što što se može oko Rusije.

„Zemlje u kojima do pre godinu dana uopšte nije bilo ideje o tome da postoji strah od Rusa, ali u poslednje vreme NATO je počeo sa strateškom ofanzivom od Dalekog istoka do Baltika, da potpuno zaokruži Rusiju i da uđe u njene izuzetno važne sfere, kao što je, recimo, Ukrajina“, kaže Stojanović.

Kada je sa vlasti oboren Moamer el Gadafi u Libiji, Švedska je učestvovala u vojnoj intervenciji na tu severnoafričku zemlju šaljući izviđačke avione, danas je Finska otvorila svoj vazdušni prostor i dala je aerodrome za najveću NATO vežbu na ruskim granicama u poslednjih 25 godina, što ukazuje da će tema vojne neutralnosti u te dve zemlje biti preispitana, kaže Milić.

Na finskoj političkoj sceni jasno su profilisane partije koje su za vojnu neutralnost i koje su protiv nje, dodaje on.

„Nacionalna koalicija je partija koja je za NATO, kao i umereni desni centar, i to je partija koja je ispod 20 odsto, ali i švedske manjinske partije su za učlanjenje. Ostale partije su manje-više protiv toga, tako da će se u političkom smislu to teško desiti“, kaže Milić.

U Finskoj, pitanje priključenja NATO-u nije na prvom mestu i ta zemlja, prema Milićevim rečima, ima male izglede da se opredeli za ulazak u Alijansu čak i na duži rok.

„U Švedskoj se to može desiti, ali je javnost podeljena. Sumnjam da bi, ako bi neka partija postavila pitanje priključenja NATO-u na referendumu, to prošlo. Mislim da to kratkoročno ne može da se desi“, smatra Milić.

Priključenje skandinavskih država NATO-u sigurno će biti jedno od pitanja u budućnosti, ali neće igrati ključnu ulogu u političkom životu tih zemalja, zaključuje Milić.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com