najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Otkrivamo za koga u Nemačkoj glasaju Srbi, Rusi i Turci?

U Nemačkoj se danas, po uglavnom lepom i sunčanom vremenu, održavaju parlamentarni izbori na kojima pravo glasa ima 61,5 miliona građana, među kojima je i jedan broj Srba, nemačkih državljana, čiji glasovi statistički ne mogu uticati na ishod, ali su i politikološki i sociološki zanimljivi.

Za koga će glasati Srbi koji su u Nemačkoj našli „uhlebljenje“, stekli uslove i doneli odluku da uzmu nemačko državljanstvo, otvoreno je i lično pitanje za svakog od njih, ali dosadašnje iskustvo govori da se prosečan birač srpskog porekla ne razlikuje puno od domicilnog, nemačkog birača, i da su stariji Srbi sa nemačkim pasošem konzervativniji, dok mlađi ili se traže ili su već odlučili da svoj glas daju partijama levo od centra.

„Kada je u pitanju srce, glasao bih za socijaldemokrate, čiji sam član bio, i to pre svega zbog Helmuta Šmita, retoričara i državnika, ali kada je u pitanju razum, onda glas dajem demohrišćanima i Angeli Merkel, i to zbog njenog odnosa prema Srbiji i prema ekonomiji“, izjavio je danas Tanjugu Božidar Škondrić, član Centralnog saveta Srba u Nemačkoj iz podružnice Severne Rajna-Vestfalije, najmnogoljudnije nemačke pokrajine u kojoj živi više od 18 miliona ljudi, među kojima i mnogi Srbi.

Škondrić kaže da je Merkelova uspela u kontinuitetu da održi Nemačku kao ekonomsku silu, a pri tome je u zemlju ušao i veliki broj izbeglica, i misli da je ona kompetentija od socijaldemokrata da vodi ekonomsku politiku.

Ko Srbima u Nemačkoj više odgovara: ona — konzervativna demohrišćanka, kancelarka Angela Merkel, ili on — socijaldemokrata Martin Šulc, tu nema apsolutno jednostavnih odgovora.

Ima, međutim, jednostavnih činjenica — da kvalitet života i moć Srba u Nemačkoj zavise od toga da li studiraju na prestižnom Hajdelbergu ili su jedva pismeni, da li imaju dobro plaćena zanimanja, šefovska mesta, uspešne firme ili, zajedno sa svojim potomstvom, „životare“ na margini društva — a gledano sa „margine“ veliki Berlin se skoro ni „ne vidi“, kao ni političke razlike između demohrišćana i socijaldemokrata.

Kako će migranti ovaj put glasati videće se posle izbora, ali već postoje određene „mustre“, prema kojima Turci, uglavnom, glasaju za socijaldemokrate, a migranti ruskog porekla za demohrišćane Merkelove.

To, međutim, nije politička konstanta, i nemački politikolozi često govore o moći migranata i prognoziraju da će ubuduće onaj ko bude želeo pobedu da bi vladao iz Berlina, morati da na svoju stranu privoli i strance i da se bori za njihove glasove.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike