U trendu

Otkucava sat, rokovi ističu: Kako će se razrešiti najhaotičnija kriza u Evropi

Agonija „bregzit“ se nastavlja, rokovi ističu, a raspleta nigde na vidiku. Parlament Velike Britanije nije u stanju da izglasa bilo kakav predlog dogovora o izlasku iz Evropske unije, premijerka Tereza Mej traži produžetak roka, a Unija odgovara floskulom da „nije pet do 12, već 12 i pet“, uz zahtev Londonu da bude „jasniji i brži“.

Za sada je jedino izvesna sudbina Tereze Mej, jer što se više odlaže dogovor o „bregzitu“, to je sigurnije da će ona otići u „političku penziju“, kaže za Sputnjik Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.

Samo je pitanje da li će otići u „političku penziju“ pre nego što se realizuje „bregzit“ u ovom ili onom vidu, ili neposredno posle toga, ali se sa pričom o izlasku Britanije iz EU njena politička karijera približava kraju.

S druge strane, EU sa nejasnim izjavama otvara mogućnost za produženje roka za izlazak Britanije, ali još se ne vidi do kada i pod kojim uslovima. Verovatno će EU postaviti uslov da Velika Britanija ne učestvuje na izborima za Evropski parlament, zato što je već došlo do dogovora o preraspodeli dela mandata koji su pripadali britanskim poslanicima, a jedan deo mandata stoji po strani za eventualno proširenje u budućnosti.

„Računaju da bi motivisaniji deo glasača u Britaniji, kad bi joj bilo dozvoljeno da učestvuje na izborima, bili evroskeptici. Prema tome, veći deo britanskih poslanika ušao bi u ukupni broj evroskeptičnih glasova, što njima nikako ne odgovara jer je preraspodelom dobar deo mandata otišao najvećim državama u EU, kao što su Nemačka i Francuska, koje računaju da su ’motor‘ i da je tu evroskepticizam najmanji“, kaže Gajić.

Sa te strane, čelnici EU imaju kalkulaciju da ne dozvole prolongiranje „bregzita“ kako ne bi bili prinuđeni da Velika Britanija još jedanput delegira svoje poslanike, ali moguće je da će se dogovoriti, pod uslovom da Britanija pristane da ne izađe na evropske izbore, smatra sagovornik Sputnjika.

Kad je reč o tvrdom „bregzitu“, odnosno izlasku Britanije iz EU bez sporazuma, Britanci koji su bili za ostanak Kraljevstva u Uniji smatraju da je to najgori scenario, jer ostaju bez nekih privilegija koje bi, u slučaju sporazumnog razlaza, imali u odnosu na druge države koje nisu članice EU.

„Niko zapravo ne zna kako bi to u praksi izgledalo, jer se do sada nije desilo da jedna država napusti EU, pa da se njen status dramatično izmeni bez postojećeg sporazuma. U svakom slučaju, i EU i Velika Britanija će biti u izvesnoj šteti, samo je pitanje čija će šteta biti kratkoročno, a čija dugoročno veća“, ističe Gajić.

Prema njegovim rečima, kratkoročno Velika Britanija gubi u tom „nesređenom momentu“ zato što izlazi iz jednog sistema koji je koliko-toliko bio uređen, ali dugoročno će EU imati više štete, pre svega zato što je Britanija velika i ozbiljna zemlja, bivša kolonijalna sila koja je svojim političkim, vojnim i obaveštajnim kapacitetima u okviru EU igrala značajnu ulogu.

Van EU ona će igrati drugačiju ulogu u svetskim okvirima, koja će često biti još nenaklonjenija Uniji, naročito nakon „dramatičnog razvoda“.

„U tom slučaju, Velika Britanija će se verovatno vratiti spoljnoj politici balansiranja i podsticanja podela unutar EU, koju je ona tradicionalno imala prema Evropi u prethodnim vekovima“, zaključio je Gajić.

(Sputnjik)

Donji dom: Nema izlaška iz EU bez sporazuma

Donji dom britanskog parlamenta usvojio je nacrt zakona koji garantuje da zemlja ne može da napusti EU bez sporazuma o izlasku.

Poslanici su usvojili nacrt zakona sa samo jednim glasom razlike, pri čemu je 313 njih bilo za a 312 protiv, javio je AP.

Britanija ima samo devet dana do 12. aprila da usvoji sporazum o Bregzitu i izađe sa novim planom, ili da napusti EU bez sporazuma što bi izazvalo ogromne smetnje i posledice za građane i firme u toj zemlji ali i EU, navodi AP.

Nacrt zakona još treba da odobri i Gornji dom parlamenta što je vrlo verovatno. Ovaj zakon ne bi obavezivao EU da pristane na odlaganje Bregzita.

(Tanjug)

Napišite komentar