Panel: Rat u Ukrajini prouzrokovao mnoge izazove

BLED – Rat u Ukrajini doneo je mnoge izazove za EU, a neki od najvećih su energetska kriza zbog blizine zime, ali i migraciona kriza, nesigurnost u snabdevanju hranom, rečeno je na panelu „Koliko izazova za Evropu?“ održanom u okviru 17. Bledskog strateškog foruma.

Na panelu su učestvovali ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman, zamenica predsednika Evropskog parlamenta Katarina Barley, ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendias, kao i ministarka spoljnih poslova Bugarske Velislava Petrova.

Sijarto je istakao da Mađarska stoji na stavu da je jedino rešenje svih trenutnih problema mir.

Prema njegovim rečima, Mađarska je do sada primila oko milion izbeglica iz Ukrajine, a taj broj, kako kaže, govori dovoljno o tragediji koja je proistekla iz rata.

„Naša pozicija u Mađarskoj je mir, jedina solucija za sve izazove – ekonomske, energetske, individualne tragedije je mir i zato mi podržavamo rešenja koja vode miru“, kazao je Sijarto.
Međutim, kako kaže, Mađarska je zavisna od ruskog gasa i zato sarađuje sa Rusijom po tom pitanju.

Dodao je da Mađarska nema specijalni dogovor sa Rusijom, već isti kakav imaju i mnoge druge zemlje, a koji je star 15 godina.

„Mi kupujemo gas od Rusije jer fizički ne možemo da kupujemo od drugih“, naglasio je Sijarto.

Naglašava da EU treba da nauči lekciju iz trenutne situacije, odnosno da shvati da se mora proširiti na Zapadni Balkan.

„Što smo veći jači smo“, porucio je šef mađarske diplomatije dodajući da bi se proširenjem na Zapadni Balkan predupredili eventualni sukobi u budućnosti.

Hrvatski ministar Radman naveo je da njegova zemlja dobro poznaje scenario koji je sada u Ukrajini jer, kako kaže, Hrvatska je preživela „srpsku agresiju Slobodana Miloševića“.

Naveo je i da je Hrvatska pokazala solidarnost sa Ukrajinom i snažno protivljenje ruskoj agresiji.

„Užasna kriza u Ukrajini donela je bezbednosnu krizu i migracionu krizu, ali i nesigurnost u snabdevanju hranom i nestašicom energije, ali to je ujedno i dobar test i dokaz solidarnosti EU i da li smo na dobrom putu“, kazao je Radman.

Zamenica predsednika Evropskog parlamenta Katarina Barley istakla je da je ruski predsednik Vladimir Putin hteo da napravi haos i da je uspeo u tome.

Kako je rekao, izazovi izazvani tom krizom moći će da se prevaziđu, ali cena za to će morati da bude plaćena.

„Možemo srediti izazove kroz koje prolazimo, ali moramo sagledati šta nam je potrebno, ko su ljudi kojima je potrebno prvo pomoći, uzeti novac od kompanija koje zarađuju mnogo novca zahvaljujući ovoj situaciji, kojih nije mnogo, ali ih ima i dati ga onima kojima je potrebno“, kazala je.

Dodaje da u Nemačkoj ima dosta ljudi koji su spremni suočiti se sa visokom cenom struje, ali da ima i onih koji to zaista ne mogu.

Petrova je istakla da je u Bugarskoj teška situacija i istakla da je rat u Ukrajini proizveo situaciju u kojoj se moramo razmišljati o solidarnosti.

„Moramo razmišljati šta ta kriza znači za energetsku stabilnost. Mi smo mnogo zavisni od Rusije“, kazala je Petrova dodajući da je teško naći odgovor na pitanje koje građani traže a to je zašto je potrebno plaćati tri puta veću cenu gasa.

Dodaje da se mora pronaći mehanizam kako da EU dela zajedno, kako članice ne bi individualno reagovale.

„Ne smemo ponavljati greške koje smo činili za vreme pandemije Kovid 19. Ne smemo delati individualno, mora se pronaći zajedničko rešenje“, kazala je.

Nikos Dendias je primetio da pojedine države članice EU individualno nemaju kapacitete da se izbore sa posledicama rata u Ukrajini.

„Moramo ih podržati i pomoći im, mora postojati mehanizam“, kazao je Dendias dodajući da građani očekuju od političkih lidera da odgovore, objasne šta rade i da se suoče sa izazovima.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.