Preti li prekid diplomatskih odnosa između SAD i Rusije

Orijentacija Amerike na vršenje svakolikog pritiska na svoje takozvane glavne rivale – Moskvu i Peking, potencijalno je vrlo opasna i nepoželjna jer vodi nepredvidivim posledicama. Takođe, svaka vrsta prekida odnosa između dveju najvećih vojnih i nuklearnih sila na svetu, SAD i Rusije, sama je po sebi vrlo zabrinjavajuća.

Ovako bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović komentariše pisanje agencije Blumberg da Sjedinjene Američke Države razmatraju pitanje uvođenja novih sankcija Moskvi i proterivanje diplomata za koje u Vašingtonu smatraju da su „saradnici obaveštajnih službi“, zbog navodne umešanosti ruskih hakera u veliki sajber napad na klijente kompanije za računarsku bezbednost „Solar vinds” u decembru prošle godine, među kojima su i brojne američke vladine agencije.

Šta otvara eventualni prekid diplomatskih odnosa SAD i Rusije 
„Eventualni prekid diplomatskih odnosa otvara prazan prostor u koji može da se ubaci mnogo štošta, jer udaljava mogućnost međusobnih kontakata radi sprečavanja neželjenih posledica i otvaranja diplomatskih vrata za pregovore o najvažnijim bilateralnim i svetskim pitanjima. Razume se, čak i u odsustvu diplomatskih odnosa između dveju zemalja uvek se nađu neki vidljivi i nevidljivi kanali da se direktno, ili uz pomoć nekih posrednika, ti kontakti nastave. Međutim, to bi svakako bilo vrlo otežano“, objašnjava Jovanović.
Sa druge strane, dodaje iskusni diplomata, u situaciji eventualnog proterivanja diplomata i prekida diplomatskih odnosa, pobornici zaoštrenih, pa čak i konfrontacionih odnosa koji postoje u Americi i kod nekih njenih saveznika, mogli bi da dobiju na težini i da ometaju takvu vrstu slabo vidljivih i otežanih kontakata, a koji su od životne važnosti za obe zemlje da bi se izbeglo ono najgore – međusobno sukobljavanje.

„U tom smislu svaka konfrontacija je po definiciji opasna, a ako je vođena onda postoji opasnost da se izgubi sposobnost predviđanja svih događaja i posledica. To je nešto nad čim treba da budu zabrinute sve zemlje i da pokušaju, koliko mogu, da utiču na Ameriku da pacifikuje svoju politiku i da probleme koje ima sa drugim zemljama, kao i svetske probleme, rešava pregovorima, a ne raznim oblicima vođenja rata protiv svojih protivnika drugim sredstvima, ne samo političkim nego i trgovinskim, medijskim i svakojakim drugim“, napominje Jovanović.

Rusija neće ostati bez odgovora
Bivši ambasador Rade Drobac sumnja da će doći prekida diplomatskih odnosa Vašingtona i Moskve, ali dodaje da je Amerika suočena sa brojnim unutrašnjim problemima, pa zaoštravanje odnosa sa Rusijom u ovom smislu ne bi bilo iznenađenje, kao neka vrsta skretanja pažnje sa onoga što se dešava u samim SAD.

„Međutim, ne mislim da će to bilo čemu da doprinese jer bi takav gest odmah izazvao reakciju ruske strane gde bi neke američke diplomate i vojna lica bili proterani iz Moskve. Šta bi se time dobilo? Kada je o sankcijama reč, one su više jedna prazna pretnja, jer u kom smislu može Amerika da preti Rusiji ili Kini koje su super sile i koje imaju razvijene odnose sa velikim delom sveta? Ne vidim svrhu takvih poteza i to mi više deluje kao popunjavanje nekog praznog političkog prostora sa nekim ispraznim pretnjama“, kaže Drobac.
Na pitanje da li se najava sankcija Rusiji i proterivanje diplomata može dovesti u vezu sa dešavanjima u Ukrajini, Vladislav Jovanović navodi da se Amerika našla u situaciji da njeno apsolutno gospodstvo nad svetom posle završetka Hladnog rata – počinje da erodira.

Pojavljuju se, objašnjava on, novi oslonci uticaja koji sve više ograničavaju ne samo prostor američkog uticaja, već i američke radikalne akcije širom sveta koje je ona ranije lako i bez posledica primenjivala prema drugima, uključujući i Saveznu Republiku Jugoslaviju.

„Ali, Amerika se sada ustručava od takvih akcija i nije više sigurna da bi to moglo da prođe bez nekih povratnih neprijatnih posledica, pa se izgleda i odlučila za jedno zaoštravanje odnosa sa Rusijom i Kinom. Kako su u Vašingtonu Rusiju prepoznali kao vojno napredniju zemlju od Kine, pa time i aktuelnijom opasnošću, SAD pokušavaju da je nateraju da se povuče sa svetske scene time što će joj stvoriti unutrašnje probleme, ekonomske i druge prirode“, kaže Jovanović.

Kako kaže, Ukrajina je jedno od sredstava na koje Amerika dugoročno računa, jer bi zaoštravanjem odnosa sa Rusijom i ulaženjem u neke vrste kontrolisanih vojnih akcija, dugo mogla Rusiju da iscrpljuje i da joj odvraća pažnju od ostatka sveta“, primećuje Jovanović.

„Međutim, potcenjuje se značaj reagovanja Rusije na takvu vrstu otvorene provokacije, jer je sigurno da ona ima ogromne mogućnosti da na to deluje i preventivno, a bogami i posledično“, zaključuje Vladislav Jovanović.
Početkom januara kancelarija direktora Nacionale obaveštajne službe, Federalni istražni biro i Agencija za infrastrukturnu i sajber-bezbednost SAD objavili su zajedničko saopštenje da su ruski hakeri „verovatno“ umešani u veliki sajber napad na američku vladu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da Moskva nije umešana u hakerske napade na vladine ustanove i kompanije u SAD i istakao da su sve optužbe na tu temu neosnovane i predstavljaju nastavak slepe rusofobije.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.