Raste prednost Bajdena u ključnim saveznim državama

Prednost kandidata demokrata Džozefa Bajdena nad republikanskim predsednikom SAD Donaldom Trampom povećana je u tri ključne savezne države, čime se dodatno približio pobedi na izborima.

Bajden, bivši potpredsednik SAD i dugogodišnji senator, najavio je da će se večeras obratiti u udarnom terminu, po vremenu na istočnoj obali SAD.

Prema agenciji Asošiejted pres, Bajden je do sada pobedio u 22 od 50 saveznih država i Distriktu Kolumbija i „osvojio“ 264 elektora, čime je došao nadomak pobede. Tramp je dobio u 23 savezne države i „skupio“ 214 elektorskih glasova.

Kandidatu je za pobedu potrebna podrška 270 od 538 elektora, a Bajden za ulazak u Belu kuću treba da osvoji samo jednu od preostale četiri države u kojima je ishod neizvestan.

To su, prema AP-u, Pensilvanija (nosi 20 elektora), Džordžija (16), Severna Karolina (15) i Nevada (6). Na Aljaski, gde AP takodje nije proglasio pobednika, pobeda Trampa je neupitna.

U Pensilvaniji, posle 98 odsto obradjenih glasova, Bajden vodi sa 49,6 odsto, dok Tramp ima 49,3 odsto. Bajden ima oko 16.800 glasova više od šefa Bele kuće.

Najveća neizvesnost je u Džordžiji, gde posle 99 odsto obradjenih glasova Bajden vodi sa 49,4 odsto, dok Tramp ima 49,3 odsto. Bajden trenutno ima svega 4.224 glasa više od Trampa.

U Severnoj Karolini, posle obradjenih 99 odsto glasova, Tramp ima 50,1 odsto, a Bajden 48,7 odsto. Predsednik SAD ima oko 76.500 glasova više od kandidata demokrata.

Bajden je danas uvećao prednost u Nevadi, gde posle 87 odsto obradjenih glasova ima 49,8 odsto, dok je Tramp na 48 odsto. Bajden vodi za oko 22.600 glasova.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Trampa ili Bajdena, već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Na osnovu do sada prebrojanih glasova, Bajdena je podržalo više od 73,9 miliona birača, najviše u istoriji na predsedničkim izborima u SAD. Za Trampa je glasalo 69,9 miliona ljudi.

Tramp od izborne noći tvrdi da demokrate pokušavaju da pokradu izbore, ali za to ne iznosi nikakve dokaze, i najavljuje osporavanje rezultata pred Vrhovnim sudom SAD.

Predsednik SAD tvrdi da su nelegalni glasovi koji u nekim državama pristižu poštom posle izbornog dana, 3. novembra, i traži da se oni ne računaju.

Neke savezne države propisale su da su važeći i listići koji poštom stignu posle izbornog dana. Severna Karolina je odlučila da će biti važeći svaki glas koji stigne do 12. novembra, pod uslovom da je poslat najkasnije 3. novembra, dok Pensilvanija prima listiće zaključno sa 6. novembrom, trećim danom posle izbora.

Osporavajući legitimitet izbora, Tramp je u sredu rekao da je u mnogim ključnim državama imao solidnu prednost tokom izborne noći, ali da je ona onda počela „magično da nestaje“.

Razlog za to je što se u nekim ključnim državama, medju kojima je Pensilvanija, poslednji broje glasovi poslati poštom, a medju tim glasačima Bajden ima ubedljivu prednost, ponegde i veću od 75 odsto.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.