U trendu

Rekordno nizak rejting nemačkog kancelara Šolca

Rejting nemačkog kancelara Olafa Šolca pao je na rekordno nizak nivo dok se pored rasta inflacije, energetske krize i pretnje recesijom suočava s optužbama o umešanosti u poreski skandal i kritikama da nije odmah reagovao kada je palestinski predsednik u Berlinu optužio Izrael za „50 holokausta“, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Šolcov rejting pao je na najniži nivo dok se suočava s povećanjem troškova za energiju, pretnje recesijom i parlamentarnom istragom o poreskom skandalu od 47 miliona evra, ističe Tajms.

Na kraju teške nedelje u kojoj se nemački kancelar upleo u spor oko Holokausta i tvrdio da ima desetine rupa u sećanju odgovarajući na neprijatna pitanja poslanika, anketa je pokazala da je četvrtina birača zadovoljna njegovim vođstvom, što je, kako piše londonski list, znatno manje nego u bilom kojem trenutku tokom 16 godina na vlasti njegove prethodnice Angele Merkel.

Kancelar, koji je u decembru došao na mestu Merkel, suočava se s problemima na nekoliko frontova, mada nije sve on izazvao. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru, njegova spoljna politika je u Nemačkoj kritikovana i kao previše avanturistička ili previše strašljiva, uz podeljeno javno mnjenje oko efikasnosti zapadnih sankcija i nivoa nemačke vojne pomoći Kijevu.

S druge strane, uobičajene Šolcove, kako navodi Tajms, jezgrovite i zagonetne javne izjave nisu mnogo pomogle da pridobije birače. Ankete pokazuju da je većinu birača otuđio njegov stil komunikacije koji nemački mediji opisuju kao arogantan, kriptičan ili samozadovoljan.

Anketa objavljena 21. avgusta pokazala je da je gotovo dve trećine Nemaca nezadovoljno radom nemačkog kancelara i njegove nejedinstvene vladajuće koalicije koja ide iz krize u krizu otkako je formirana krajem prošle godine, ukazuje Rojters.

U anketi koju je kompanija Insa uradila za Bild am zontag svega 25 odsto Nemaca je reklo da veruje da socijaldemokratski kancelar dobro radi svoj posao, što je pad sa 46 odsto u martu.

Nasuprot tome, 62 odsto Nemaca smatra da Šolc loše radi svoj posao, u poređenju sa svega 39 odsto u martu, navodi Rojters, ističući da je to rekordno nezadovoljstvo radom kancelara.

Otkako je preuzeo vlast, Šolc je morao da se nosi s ratom u Ukrajini, energetskom krizom, rastom inflacije i sada sušom, što je sve zajedno dovelo najveću evropsku ekonomiju na ivicu recesije.

Nemački kancelar suočava se s kritikama sa skoro svih strana, piše Njujork tajms.

Šolcove poslednje nedaće su usledile posle teškog početka njegovog mandata, navodi list, dodajući da od dolaska na funkciju prošlog decembra pokušava da se snađe kao šef najveće evropske demokratije i naslednik Merkel.

Šolc je u Nemačkoj kritikovan da je previše povučen i pasivan u komunikaciji. Ni u inostranstvu njegova neodlučnost nije prošla nezapaženo, podvlači Njujork tajms.

U februaru je iznenadio svet i Nemačku kada je na rusku invaziju na Ukrajinu odgovorio planom od 100 milijardi evra za unapređenje naoružanja nemačke vojske, najavom slanja oružja Ukrajini i okončanjem duboke zavisnosti zemlje od ruske energije.

To je bila najveća spoljnopolitička promena u Nemačkoj od Hladnog rata, ali u gotovo šest meseci od početka invazije na Ukrajinu, Šolc je odbacio embargo na ruski gas, navodeći da bi to bilo preskupo, dok i dalje odugovlači s isporukom oružja Ukrajini.

Uz to, novi izveštaj Nemačkog ekonomskog instituta pokazuje da Nemačka opet neće potrošiti dva odsto BDP-a na odbranu, kako je dogovoreno u okviru NATO-a.

Oklevanje kancelara je bilo jasno izraženo na konferenciji za novinare s palestinskim liderom Mahmudom Abasom 16. avgusta.

Upitan da li je spreman da se izvini za palestinski teroristički napad na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. u kojem je ubijeno 11 izraelskih sportista, Abas je rekao da je „između 1947. i danas Izrael počinio masakr 50 puta na 50 palestinskih lokacija“, dodajući „50 masakra, 50 holokausta“.

Šolc na to ništa nije rekao i na kraju konferencije se rukovao s Abasom. Kritike su, međutim, brzo stigle.

Izraelski premijer Jair Lapid rekao je da su komentari izneti na nemačkom tlu „moralna sramota“, dok je lider opozicionih demohrišćana Fridrih Merc rekao da je Šolcovo ćutanje „za neverovati“, insistirajući da je kancelar trebalo da protivreči palestinskom predsedniku i da ga zamoli da ode.

Šolc je na kraju reagovao, rekavši kasnije te večeri da je „svaka relativizacija holokausta nepodnošljiva i neprihvatljiva“ i tek sledećeg jutra na Tviteru naveo da je „duboko ogorčen“ zbog Abasovih reči.

Nemački kancelar je takođe, ukazuje Njujork tajms, pod sve većim pritiskom zbog navoda da je pomogao jednoj banci da izbegne plaćanje poreza gradu Hamburgu od 47 miliona evra 2016. godine, kada je bio gradonačelnik.

Pošto je prvo negirao da se privatno sastao s jednim od suvlasnika banke M.M. Varburg, Šolc je bio primoran da prizna da su se sreli pošto je na to ukazivao bankarov lični kalendar.

Kada se suočio s odbornicima u Hamburgu, Šolc je u petak ponovio da se ne seća o čemu su on i direktor banke razgovarali, ali je insistirao da nije bilo „političkog uticaja“ u vezi s porezom.

„Ne verujem ni u jednu reč koju je kancelar izgovorio“, rekao je potom Merc i dodao da „teško da postoji neko u Nemačkoj kod koga bi prošle njegove brojne rupe u sećanju“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar