U trendu

SIPR: U svetu u 2022. godini zabeleženi rekordni vojni rashodi

Vojni rashodi porasli su u svetu u 2022. godini za 3,7 odsto i dostigli novi rekordni iznos od 2.240 milijardi dolara, a Evropa je zabeležila najveći porast izdataka za vojsku i vojne aktivnosti u poslednjih 30 godina.

Najveće vojne rashode u 2022. godini imale su SAD, Kina i Rusija, i udeo te tri zemlje činio je 56 odsto ukupne globalne potrošnje, pokazuje danas objavljeni izveštaj Međunarodnog instituta za mir iz Stokholma (SIPRI).

Izraz vojni rashodi obuhvata sve državne izdatke za vojsku i vojne aktivnosti, uključujući i plate i beneficije, naoružanje i opremu, vojnu izgradnju, istraživanje i razvoj, upravu i komandu, kao i vojnu pomoć drugim zemljama, i daleko je širi od izraza izdaci za naoružanje.

Globalni vojni rashodi porasli su u 2022. godini osmu godinu zaredom na rekordni iznos, a najveći, vrtoglavi rast
od 13 odsto zabeležen je u Evropi, i u prvom redu je generisan vojnim izdvajanjima Rusije i Ukrajine.

Ipak, rat u Ukrajini, vojna pomoć toj zemlji, vojne pretnje Rusije, ali i napetosti u drugim delovima sveta, prvenstveno istočnoj Aziji, snažno su uticali i na pojačanu vojnu potrošnju drugih zemalja.

Izdaci za vojne potrebe su u državama centralne i zapadne Evrope u 2022. dostigli 345 milijardi dolara, čime je prvi put ponovo premašen iznos iz 1989. godine, sa kraja hladnog rata. Izdaci 2022. bili su čitavih 30 odsto veći nego 2013. godine, navodi se u izveštaju SIPRI.

Pojedine države su, posle napada Rusije na Ukrajinu u februaru prošle godine, odmah snažno intenzivirale vojnu potrošnju, a neke su najavile da će to činiti i u narednoj deceniji, pa i duže.

„Invazija Ukrajine je istog trenutka uticala na odluke o vojnim rashodima u srednjoj i zapadnoj Evropi. To uključuje i planove nekoliko vlada da krez veći broj godina pojačaju izdatke. Kao rezultat, razumno je očekivati da će vojni izdaci u centralnoj i zapadnoj Evropi rasti u godinama pred nama“, rekao je naučni saradnik u programu SIPRI za vojne rashode i proizvodnju oružja Dijego Lopes da Silva.

Njegov kolega Lorenco Skaracato dodao je da je prošlogodišnji napad svakako uticao na potrošnju, ali da je zabrinutost trajala znatno duže i da su mnoge evropske zemlje bivšeg istočnog bloka više nego udvostručile svoje vojne izdatke još od ruske aneksije Krima, 2014. godine.

U Evropi, najveći porast potrošnje za vojsku zabeležen je u Finskoj (36 odsto). Litvaniji (27 odsto), Švedskoj (12 odsto) i Poljskoj (11 odsto).

Ukupni vojni rashodi članica NATO iznosili su 1.232 milijarde i bili su 0,9 odsto veći nego 2021.

Procenjuje se da su u Rusiji izdvajanja za vojsku u 2022. godini porasla za 9,2 odsto na 86 milijardi dolara. Ta zemlja je prošle godine za vojne potrebe potrošila oko 4,1 odsto svog bruto društvenog proizvoda (BDP), a 2021. godine 3,7 odsto.

Prema ruskim podacima sa kraja 2022. godine, izdaci za odbranu, koji su ujedno i najveća stavka vojnih rashoda, bili su 34 odsto viši nego što je predviđao budžet usvojen godinu dana ranije.

Direktorka programa SIPRI za vojne rashode i proizvodnju oružja Luci Bedro-Sidro ocenila je da ta razlika između budžetskog plana i stvarnih rashoda ukazuje da se Rusija posle napada na Ukrajinu suočila sa izdacima koje nije očekivala.

Vojni rashodi Ukrajine su u 2022. godini dostigli 44 milijarde dolara, a porast od 660 odsto ujedno je i najveći pojedinačni porast vojnih izdvajanja u jednoj godini koji je Sipri zabeležio. Taj iznos je u 2022. godini, imajući u vidu štete koje je rat naneo njenoj ekonomiji, iznosio 34 odsto BDP Ukrajine

SAD su u 2022. godine imale vojne rashode od 877 milijardi dolara, što je 39 odsto globalnih izdataka za vojne potrebe, i ujedno tri puta više od iznosa koji je potrošila Kina, koja je druga po potrošnji.

Iako su SAD Ukrajini poslale vojnu pomoć vrednu 19,9 milijardi, što je najveća pomoć nekoj zemlji od kraja hladnog rata, ta suma čini svega 2,3 odsto ukupnih američkih vojnih rashoda.

U Aziji i Okeaniji ukupna vojna potrošnja je iznosila 575 milijardi dolara, što je 2,7 odsto više nego 2021. i 45 odsto više nego 2013. godine.

Posle Kine, najveći vojni budžet imao je Japan sa 46 milijardi dolara, odnosno 1,1 odsto BDP, što, kako navodi Sipri, ukazuje i na promenu u vojnoj politici Japana i slabljenje ograničenja koja su toj zemlji nametnuta posle Drugog svetskog rata.

Indija je sa vojnim rashodima od 81,4 milijarde dolara četvrta na svetu posle SAD, Kine i Rusije. Peta je Saudijska Arabija sa 75 milijardi. U srednjoj i zapadnoj Evropi prva je Velika Britanija sa 68,5 milijardi.

Od velikih zemalja, pad u vojnoj potrošnji je u 2022. godini zabeležen u Nigeriji i treću godinu zaredom Tuskoj.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar