Školuju agente: U ovoj zemlji možete postati – magistar špijunaže

Agenti nemačkih tajnih službi će se od ove godine obrazovati na fakultetima, piše Dojče vele, navodeći da je cilj da se poboljša saradnja među službama.

DW navodi slučaj jedne 29-godišnjakinje, koja ne sme da kaže svoje pravo ime, jer je tajnovitost deo njenog posla, pa se predstavila kao Luiza.

Luiza radi u Nemačkoj tajnoj službi za inostranstvo – BND, a početkom godine je, zajedno sa 50 drugih studenata, upisala master, do sada jedinstven u Nemačkoj – „Inteligence and Security Studies“, što jednostavnije rečeno, znači da će postati magistar špijunaže.

Ona je tokom desetogodišnje karijere, još pre master-studija, radila odgovorne poslove, takođe u oblasti međunarodnog terorizma.

U dvogodišnjim studijama Luiza i drugi studenti imaće različite mogućnosti: neće joj predavati samo pravnici koji bi trebalo da joj ukažu na to gde su granice obaveštajnog rada, već su tu i psiholozi, istoričari, eksperti za islam ili naučnici koji se bave istraživanjem ekstremizma.

Spektar tema je širok. Jedna nastavna jedinica se na primer bavi društvenim medijima, poput Fejsbuka i Tvitera, kako bi na taj način mogli pravovremeno da otkriju krizne situacije. Na jednom drugom modulu se obučavaju za kontroverzni odnos sa tzv. V-ljudima (ljudi od poverenja), osobama od kojih tajne službe dobijaju informacije sa desno-ekstremističke i islamističke scene.

Tajne službe naime, dodaje DW, svesno vrbuju ove ekstremiste i plaćaju ih kako bi dobili informacije sa tih scena i na taj način sprečili moguće napade. Ali, u skandalu nastalom nakon što je ubijen istaknuti političar Valter Lubke, za čije se ubistvo okrivljuju ekstremni desničari, posumnjalo se u njihovu pouzdanost i kritikovala saradnja tajnih službi sa V-ljudima.

Sada se, međutim, nadaju da će se uvođenjem ovih studija ta saradnja profesionalizovati. Naime, sada su psiholozi ti koji treba da ocene kada se „ljudima od poverenja“ može a kada ne može verovati.

Dok je u Nemačkoj to novina, u drugim zemljama, na primer Velikoj Britaniji i SAD, već godinama postoji mogućnost da se studira špijunaža – na primer na Kraljevskom koledžu u Londonu.

„Jedan od glavnih razloga za to je što dugi niz godina skoro da nije bilo dodirnih tačaka između nauke i tajnih službi“, kaže profesor Jan-Hendrik Ditrih, jedan od rukovodilaca programa.

Dodaje da nauka postavlja pitanja, kritikuje, analizira, a s obzirom na raniju relativno strogu izolaciju tajnih službi od spoljnog sveta, kaže da je to bilo nespojivo.

Tajne službe su u međuvremenu u Nemačkoj postale transparentnije. Time je porasla i spremnost na dijalog.

„I možda se došlo do zaključka da bi naučne ekspertize mogle biti korisne za obaveštajni rad“, kaže Ditrih.

Ideja se pre četiri godine rodila u kabinetu kancelara. U svakom slučaju nisu želeli da kopiraju studije koje postoje u anglosakonskom prostoru. U Nemačkoj bi trebalo da se osete pozvanim prvo saradnici tajnih i bezbednosnih službi. Naime, studije su pre svih namenjene saradnicima BND, ali i saradnicima Službe za zaštitu ustavnog poretka, vojne tajne službe i Bundesvera. Ubuduće bi trebalo da se omogući studiranje i službenicima Bundestaga, ministarstava, Savezne službe za kriminal i Savezne službe za IT bezbednost.

S obzirom da se za studentkinju Luizu otvaraju mogućnosti povezivanja i izvan BND, njen profesor u tome vidi šansu da se prosleđuju podaci, jer buduće rukovodeće snage u tajnim službama bi morale da znaju „gde su granice“. Upravo obrada kompleksnog „slučaja nacionalsocijalističkog podzemlja“ je pokazala koliko je važno razumevanje među službama.

Dugoročno se čak planira da bi na ovom fakultetu mogli da studiraju i pripadnici inostranih borbenih snaga ili preduzetnici. U svakom slučaju oni neće moći da pohađaju sve studijske programe. Pojedini programi će sigurno biti mogući samo za studente bezbednosnih službi.

„Ovaj studijski program u ovom obimu je jedinstven u Evropi. Jer, pokušaj da se svi bezbednosni akteri stave pod jednu kapu, na drugim mestima često propadne zbog egoizma pojedinih resora“, kazao je Ditrih.

On naglašava da su svi predavači nezavisni.

„Uticaj spolja bi bio atak na slobodu nastave. Jer, nezavisnost je od suštinske važnosti za naučnike. U protivnom ne mogu da normalno funkcionišu“, kazao je on.

To su prihvatili i njihovi budući klijenti, jer znaju da im više koristi nezavisna naučna ekspertiza od pukih predavanja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.