U trendu

Spanija trazi od saveznika fokusiranje i na juzno krilo NATO

MADRID – Španija će apelovati na NATO saveznike da danas na samitu u Madridu razmotre veću ulogu alijanse u Severnoj Africi i regionu Sahela, a španski ministar spoljnih poslova poručio je da ne treba isključiti intervenciju u Maliju.

NATO, međutim, nema dovoljnu motivaciju za takve korake, rekle su diplomate na koje se poziva Rojters.

Britanska agencija navodi da su saveznici poput Španije i Italije zabrinuti da pretnje na južnoj granici rizikuju da budu ignorisane pošto NATO preduzima najveće povećanje svojih snaga na istoku Evrope od Hladnog rata.

Najavljeno je da će 30 lidera NATO-a održati danas završni sastanak, fokusiran na jug, nakon skoro dva dana razgovora u kojima je dominirao ruski rat u Ukrajini.

Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares rekao je da ne isključuje intervenciju NATO-a u Maliju ako bude potrebna, nakon što je u saopštenju sa samita alijanse naveo terorizam među „hibridnim pretnjama“ koje neprijateljske snage mogu da iskoriste da potkopaju njegovu stabilnost.

„Ne isključujemo to. Ako bi bilo neophodno i ako bi predstavljalo pretnju po našu bezbednost, uradili bismo to“, rekao je on za lokalnu radio stanicu RNE, prenosi Rojters.

Zapadne sile su zabrinute zbog porasta nasilja u Maliju, gde se vladajuća vojna hunta u zemlji, podržana od, kako navodi britanska agencija, strane ruske privatne vojne kompanije „Vagner grupa“, bori protiv islamističke pobune koja se preliva u susedne zemlje u afričkom regionu poznatom kao Sahel.

Francuska, čija je vojna politika dugo bila fokusirana na južno krilo NATO-a, saopštila je u februaru da će povući 2.400 vojnika koji su raspoređeni u Maliju pre skoro deceniju, nakon što su se odnosi Pariza sa huntom pogoršali.

Na nagovor Španije, uz podršku Italije, novi desetogodišnji NATO „strateški koncept“ takođe navodi terorizam i migracije kao elemente za praćenje, i ukazuje na južno krilo kao novi izvor rizika za stabilnost.

Alijansa je u sredu na samitu označila Moskvu kao najveću „direktnu pretnju“ zapadnoj bezbednosti i dogovorila planove za modernizaciju opkoljenih oružanih snaga Ukrajine.

Takođe je pozvala Švedsku i Finsku da se pridruže i obećala sedmostruko povećanje borbenih snaga od 2023. godine u visokoj pripravnosti, duž njenog istočnog krila, navodi Rojters.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar