U trendu

Sporazum o klimi: Smanjenje, a ne ukidanje energije iz uglja

GLAZGOV – Nakon maratonskih višednevnih pregovora, na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP26 koji se održava u Glazgovu, konačno je sinoć potpisan dokument koji će u budućnosti biti poznat kao Klimatski pakt iz Glazgova.

Svih 197 članica Ujedinjenih nacija su potpisale Sporazum, uprkos velikoj rezervi i razočaranju koje su mnogi izrazili povodom teksta Sporazuma, prenosi Bi-Bi-Si.

Indija i Kina zatražile su ključnu promenu sporazuma u poslednjem trenutku, pozivajući na „postupno smanjenje“, a ne „postepeno ukidanje“ energije uglja.

Ova je stavka u Sporazumu usvojena, ali su mnoge zemlje navele da su duboko razočarane.

„Ne želimo da postepeno smanjimo upotrebu uglja već da ga postepeno izbacimo iz upotrebe“, rekli su predstavnici Švajcarske kojim su se pridružili i predstavnici Meksika, Lihtenštajna i brojnih drugih zemalja.

Zemlje su se prepirale oko detalja u subotu celi dan, ali su poslednjim trenucima Indija i Kina nastojale da ublaže formulaciju oko uglja.

„U ime Boga, nemojte ubijati ovaj važan trenutak tako što ćete tražiti izmenjene verzije sporazuma. Preklinjem vas, prihvatite ovaj tekst kako bismo mogli pružiti nadu našoj deci i unucima. Neće nam oprostiti ako ih danas izneverimo“, rekao je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans uoči konačnog usvajanja dokumenta.

Visoki predstavnik Evropske unije za klimatsku politiku rekao je da je insistiranje Indije da se iz teksta izbaci formulacija „postepeno izbacivanje uglja“ duboko razočaravajuća, ali je ocenio da, uprkos tome, deklaracija predstavlja „istorijsku odluku“.

U prvobitnom nacrtu sporazuma bilo je navedeno da će zemlje „postepeno ukinuti“ proizvodnju energije iz uglja bez upotrebe bilo koje tehnologije za smanjenje emisije CO2, poput skladištenja ugljenika.

Ova formulacija je u finalnoj verziji Sporazuma promenjena u „postepeno smanjivanje“, što je izazvalo ljutite reakcije evropskih i nekoliko ostrvskih država.

Međutim, sve strane su se ipak složile s dogovorom, jer su mnogi ocenili kako je celokupni paket bolje imati nego da uopšte nema dogovora.

S obzirom na ambiciozne planove zemalja sveta koji se tiču smanjenja emisije gasova, sporazum obuhvata i deo u kojem se govori o finansiranju projekata kao i tehnologiji s kojom se planiraju ostvariti najvažniji delovi sporazuma.

„Naglašava se potreba da se mobilišu sva sredstva za klimu, uključujući i značajno povećanje podrške za zemlje u razvoju u iznosu od 100 milijardi američkih dolara godišnje. Pozivaju se razvijene zemlje potpisnice da hitno u potpunosti ispune cilj podrške projektima u iznosu od 100 milijardi dolara do 2025. godine kao i da naglase važnost transparentnosti u implementaciji projekata“, ističe se u sporazumu.

Predsednik COP26 Alok Šarma ranije je rekao delegatima kako je „ovo trenutak istine za našu planetu“.

Američki izaslanik Džon Keri izjavio je da tekst „podiže ambicije“ na globalnom nivou i dodao da „ne možemo dopustiti da savršeno bude neprijatelj dobrog“.

Samit se smatra ključnim momentom u pokušaju da zaustavi povećanje temperature na Zemlji i ograniče najgori uticaji klimatskih promena.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres izjavio je na kraju samita da svet mora „preći u hitan režim“ zbog klimatskih promena, dok sporazum ne ide dovoljno daleko.

Međutim, on priznaje da se njime uspostavljaju „važni temelji za napredak“ i predstavlja kompromis koji odražava „interese, kontradikcije i stanje političke volje“ širom sveta.

U poruci mladima, zajednicama i drugim ljudima na čelu aktivističkih pokreta u pogledu klimatskih promena Guteres je naveo: „Znam da ste razočarani, ali put napretka nije uvijek ravna linija“.

Era uglja se završava, uprkos promeni u Sporazumu u poslednjem trenutku, ocenio je Grinpis.

U prvom nacrtu potencijalnog sporazuma, objavljenom pred konferenciju o klimi COP26, bio je naveden poziv državama da ojačaju svoje ciljeve smanjenja ugljenika do kraja naredne godine.

Nacrt sporazuma naglašavao je „uzbunu i zabrinutost“ zbog globalnog zagrevanja kojeg planeta već doživljava, a sadržao je poziv zemljama da smanje emisije gasova za pola do 2030. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar