RIM – U okviru NATO programa Nauka za mir i bezednost, razvijen je projekat „Dekster”, koji na sofisticiran način otkriva eksploziv i vatreno oružje i može da pomogne u borbi protiv terorizma, a značajno mesto u razvoju tog sistema zauzima i srpska pamet – u projekat je uključen Institut “Vinča” i naš naučnik Milovan Stoiljković.
Stoiljković, naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, i sam Institut učestvuju u razvoju projekta “Ekstras”, u okviru “Dekstera”, koji je na jednoj metro stanici u Rimu prikazao kako nauka pomaže da se spreče teroristički napadi, odnosno kako je moguće da se uz pomoć tehnologije otkrije ekspoziv ili oružje, a da se ne ometa protok prolaznika.
Ekstras – senzor za detekciju tragova eksploziva, uz pomoć tehnika spektroskopije omogućava detekciju tragova eksploziva i prekosura eksploziva na površinama poput ruku, tela, prtljaga.
Uz druga dva istraživačko-razvojna projekta čini “Dekster”, vodeću inicijativu u okviru NATO programa Nauka za mir i bezbednost, čiji je cilj da pronađe rešenje za sprečavanje terorističkih napada, uz pomoć nauke i modernih tehnologija, i time sve učini bezbednijim.
Uz Ekstras, razvijen je i projekat „Zavesa za mikrotalasno snimanje“ (MIC) čiji je cilj kreiranje uređaja za snimanje, zasnovanog na radarskoj tehnologiji, koji omogućava detekciju eksploziva i oružja bez potrebe za kontrolnim punktovima, a treći integrisani sistem za ranu detekciju pretnji (INSTEAD) koji objedinjuje druga dva u sistem za centralizovano upravljanje većim brojem senzora i kamera, što dodatno uvećava potencijal za otkrivanje eksploziva i oružja kod osoba u masi.
Stoiljković za Tanjug objašnjava da je projekat još uvek prototip, odnosno predstavlja dokaz koncepta da tri sistema – dokazuje da je, uz sistem miktotalasne zavese, praćenje osoba kamerama mogića daljinska detekcija eksploziva.
„Njegova pozudanost za sada je zadovoljavajuća, međutim, uslovi pod kojima je to dobijeno su i dalje veoma kontrolisani. Mnogo parametara može da utiče na pouzdanost sistema, ali u kontrolisanim uslovima je veoma pouzdan“, priča ovaj naučnik.
Pojašnjava da je ovakav sistem namenjen za velike stanice, metro i železničke, prolaze, aerodromske zgrade, kroz koje prolazi veliki broj ljudi, a upravo su to javni prostori koji su u nedavnoj prošlosti bili “poprišta” terorističkih napada širom sveta.
„Ovaj projekat može da doprinese povećanju nivoa bezbednosti od terorističkih napada, ali njegova praktična realizacija, zahteva još velikih ulaganja i poboljšanje karakteristika“, kaže Stoiljković.
To može da potraje još nekoliko godina, ali je svakako načinjen važan korak kroz ovaj projekat.
Na razvoju „Dekstera“ učestvuje 11 instituta, iz četiri zemlje članice NATO – Italije, Francuske, Holandije i Nemačke, kao i četiri partnerske zemlje – Srbije, Finske, Ukrajine i Republika Koreja.
Na pitanje kakva je bila saradnja sa naučnicima iz drugih zemalja na projektu, Stoiljković je rekao da je sve bilo na izuzetnom nivou, profesionalno, i da je svako imao svoj deo posla, koji je uspešno uradio.
“I Institut ‘Vinča’, odnosno Srbija, odradila je svoj deo posla veoma kvalitetno. Rukovodilac projekta iz Italije je veoma zadovoljan, tako da ‘Ekstras’, deo na kojem radimo, dobro funkcioniše, što se i videlo ovde na stanici u Rimu”, rekao je Stoiljković.
Ukazuje da saradnja naučnika na međunarodnim projektima u velikoj meri doprinosi daljem razvoju srpske nauke, i pomaže joj da “izađe u svet”.
„Ogroman je doprinos, naučni, za instituciju iz koje dolazi, jer je institucija učesnik u projektu, ali i za same naučnike, bilo kroz iskustvo, razmenu veština sa stranim partnerima, bilo kroz učenje novih tehnika i pristupa rešavanju konkretnih problema, jer ovo je vrlo konkretan zadatak – od ideje, do prototipa, čime se pokazuje da početna ideja može da se realizuje”, rekao je Stoiljković.
Nije zanemarljiva ni finansijska korista, kako za naučnu instituciju, tako i za državu iz koje dolazi.
“Ovaj projekat je vredeo 1,2 miliona evra, a značajan deo ostao je u Srbiji, u Institutu, bilo kroz novac ili kroz opremu koja ostaje trajno vlasništvo u Vinči”, kaže ovaj naučnik.
Stoiljković posebno ukazuje da su srpski naučnici, kada je reč o njihovoj stručnosti i znanju, itekako pod kontrolom, ali je problem tehnička podrška, odnosno nedostatak tehničke opreme, dovoljno brojne i sofisticirane, da bi om da bi omogićila primenu tehnoloških rešenja u stvarnim situacijama.
“Ali, što se tiče obrazovanja i stručnosti, nimalo ne zaostajemo”, jasan je Stoiljković.
Kaže da je rad na ovakvom projektu važan za svakog naučnika.
“Biću veoma zahvalan, pre svega svom Institutu, na kojem radim ceo svoj vek, koji mi je ovo omogućio, i što je sve uspešno realizovano. To je i opšte uverenje i mnogih kolega iz drugih zemalja, da su veoma zadovoljni kako su odradili svoj deo posla i što je ceo sistem funkcionalan”, rekao je Stoiljković.
Sistem za otkrivanje eksploziva i oružja na javnim mestima razvija se već nekoliko godina, a Stoiljković kaže da je tokom pandemije korona virusa, sve prešlo na “zoom” aplikaciju, ali je deo koji je pripao Srbiji, najvećim delom završen pre pandemije.
“Svi ostali onlajn sastanci su me samo informisali dokle se dalje stiglo sa realizacijom projekta, jer je pre pandemije ceo sistem koji je urađen u Srbiji i sve što je nabavljeno, transportovano u institut ENEA, u Italiju, gde je dalje integrisano u sistem Ekstras, kao deo Dekstera”, rekao je Stoiljković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com