U trendu

Suštinska borba za zakonodavne organe vlasti u BiH

SARAJEVO – Na sutrašnjim Opštim izborima u BiH suštinske borbe vodiće se za zakonodavne organe, a kada je reč o Predsedništvu BiH, najžešća će biti ona za bošnjačkog člana, kaže politički analitičar Adnan Huskić i ocenjuje da je aktuelna vlast na državnom nivou sa najmanje učinka od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Za bošnjačkog člana Predsedništva utrkuju se tri kandidata, a prema poslednjim anketama najveće šanse imaju lider SDA Bakir Izetbegović i kandidat opozicione SDP Denis Bećirović, koji ima i podršku još 10 stranaka.

Upravo zbog toga, kaže Huskić, ta trka je „mnogo dramatičnnija“ jer je „Bakir sam izašao na megdan“.

Huskić kaže da je u prethodnih nekoliko mandata mnogo više fokusa bilo na Predsedništvu zbog, kako navodi, „osoba koje su tu bile“, ali da to telo još nema funkciju koju u pravom smislu te reči predstavlja izvršnu vlast.

Iako je Predsedništvo vrhovni izvršni organ u državi, Huskić kaže da je važno pitanje i ko čini parlamentarnu većinu i ko će samim tim činiti i vladajuću koaliciju na državnom i entitetskim nivoima.

Bitno je, ističe, koliko i na koji način će neka stranka biti predstavljena u zakonodavnim organima, što, kako kaže, ne znači i da je sve završeno.

„Imate podmićivanja i ucenjivanja gde ljudi napuštaju jedne stranke i odlaze u druge obično da bi se formirala jedna parlamentarna većina“, navodi Huskić i podseća da je takvih slučajeva bilo i ranije.

Prema njegovim rečima, prevare se dešavaju i u postizbornom periodu, kada se, kako kaže, izigrava volja građana.

Na pitanje kako vidi šanse opozije i vlasti na predstojećim izborima i šta su im bolne tačke, Huškić je rekao da je bolna tačka svake vlasti neispunjavanje onoga što je obećano.

„Ako posmatramo državni nivo, reč je o najneučinkovitijoj vlasti od Dejtona na ovamo“, tvrdi Huskić.

Ocenjujući izbornu kampanju, ističe da su posebno stranke na vlasti nametale teme koje nemaju veze sa očekivanjima građana već sa ratom, prošlošću i optužbama ko je izdajnik.

„U BiH imamo neku vrstu stalne političke kampanje bez obzira da li su izbori ili nisu tako da je tokom ove formalne kampanje jedino moglo da se vidi više poruka usmerenih ka buđenju osećaja kod birača zbog kojih bi trebalo da odaberu ovu ili onu stranku“, rekao je Huskić.

Retorika je, prema njegovim rečima, bila usmerena uglavnom ka tome ko je veći Srbin, Hrvat i Bošnjak s tim da se sve to dešava još uvek unutar svakog od tri etnička korpusa.

„Vrlo malo imate pominjanja drugih u retorici, ukoliko se to ne odnosi na rat ili na pitanje ko će sa kim na koji način sarađivati nakon izbora“, naveo je Huskić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar