U trendu

„Tramp je svetski neprijatelj broj jedan“

Bolivijska delegacija će posetiti Moskvu 11. jula gde će se sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik predsednik Bolivije Evo Morales rekao je da su odnosi sa Rusijom važni za sve stanovnike na planeti, dok je Tramp neprijatelj broj jedan.
Koja je svrha Vaše posete Moskvi?
-Bolivija i Bolivijanci mnogo veruju predsedniku Rusije i celom ruskom narodu. Imamo ideološka podudaranja u stavovima o međunarodnom pravu, na temu ljudskih prava. Ja želim da Rusija bude prisutna u Latinskoj Americi. Ovaj sastanak je odgovornost država, vlada, predsednika da održe dobre pregovore, od kojih će obe zemlje imati koristi. Ali u ovoj fazi više je potrebna Rusija Boliviji, nego Bolivija Rusiji.

Kakvo je Vaše mišljenje o ulozi Rusije u svetu i u Latinskoj Americi?
-Narodi u svetu organizuju se u različite vrste društvenih pokreta, a Rusija je zemlja koja traži ravnotežu među međunarodnim silama. Rusija izbegava vojne intervencije. Rusija kao država i kao narod uvek poštuje međunarodno pravo, i zbog toga su odnosi sa Rusijom u tolikoj meri važni ne samo za Boliviju, nego za sve stanovnike planete.

U čemu se, prema Vašem mišljenju, ogleda snaga Rusije? Zašto pojedine zemlje ne vole predsednika Putina i to što on radi?
-Pre bih rekao da se vladama tih zemalja ne sviđa, jer sami građani smatraju da je prisustvo Rusije u političkoj sferi balans između država i naroda. Rusija garantuje da SAD neće intervenisati ni u jednoj državi na svetu. Mi smo ubeđeni da američki sistem i model nisu garancija ni za život ni za čovečanstvo. Oni ne žele da im druge zemlje na svetu predstavljaju bilo kakvu konkurenciju.

Rusija deli sa drugima svoj način uravljanja i, pre svega, svoju tehnologiju, kao i neke druge mogućnosti, dok SAD nema takvu politiku koja bi bila orijentisana na čovečanstvo i u tome je velika razlika. Zato je Rusija toliko važna u svetu.

Šta mislite o perspektivama saradnje Rusije i Bolivije u vojno-tehničkoj sferi? Da li je Bolivija zainteresovana za kupovinu ruskog oružja?
-Da, pogotovo ako se osvrnemo na izjave Vazduhoplovnih snaga postoji veliko interesovanje za nabavku ruske vojne tehnike, kako u oblasti vazduhoplovstva, tako i u oblasti pružanja usluga.

Postoji zajednička komisija koja je zadužena za to i mi se nadamo da će ovaj transfer tehnologije doneti dobre rezultate. Prošle godine smo prestali da koristimo (američki) avion za obuku T-33 i sada Vazduhoplovne snage traže od mene da ih zamenim ruskim avionima. Mnogo će zavisiti od tehničkog dela, ali postoji puno poverenje (u rusku tehniku). U Latinskoj Americi ima mnogo ruskih aviona. Sve će zavisiti od rada ogovarajuće komisije.

Da li planirate da razgovarate o tome sa predsednikom Putinom?
-Ponekad bilo kakav transfer tehnologije zavisi od političkih odluka.

Koja je Vaša najupečatljivija uspomena na Rusiju?
-Tokom moje prve posete bio sam veoma impresioniran organizacijom i načinom na koji su me dočekali. Zatim, kada sam učestvovao na samitu zemalja izvoznica gasa, mnogo sam razgovarao sa bratom, predsednikom Putinom, a tokom moje poslednje posete, za vreme Svetskog prvenstva, na bilateralnom sastanku smo se dotakli nekih važnih tema. Sada ćemo da preciziramo sporazume.

Pređimo na pitanje Venecuele. Prema Vašem mišljenju, kako će se odvijati situacija u toj zemlji?
-Venecuelanci sami moraju da reše svoje probleme. Mi ne prihvatamo nikakvo mešanje, a intervencija Sjedinjenih Američkih Država u toj zemlji nije uspela, kao ni državni udar.

Venecuela se mora suočiti sa ekonomskom blokadom. Divim se venecuelanskom narodu koji, uprkos ekonomskoj blokadi, čvrsto brani Čaveza i Bolivarijansku revoluciju. To zadivljuje. Postavljanje Huana Gvaida na mesto predsednika je kao imenovanje namesnika u kolonijalnim vremenima. Gvaida ne treba da priznaje imperija, niti Organizacija američkih država, nego njegov narod. I drugi narodi bi trebalo da priznaju Gvaida, ako (njegove pristalice) žele, da ih vlast tih narod prizna. Ali, pošto ga ne priznaju, onda severnoamerička imperija nije ništa postigla. Svi mi moramo nastojati na tome da ponovo deluju zajednički, jer odbacivanje Madura i njegove vlade nije nikakvo rešenje za narod (u Venecueli).

Dobro je što Venecuelanci imaju otvoreni plan u političkom, demokratskom, socijalnom i ekonomskom odnosu.

Osećam da se provokacije, koje dolaze od severnoameričke imperije, bliže kraju. Oni nisu uspeli da ostvare dominaciju u drugim delovima, osim možda u Libiji i oni će doživeti neuspeh na drugim kontinentima.

Možda SAD žele da povrate Latinsku Ameriku. Ali, uprkos desničarskim vladama, Latinska Amerika je poručila da ne prihvata umešanost u Venecueli, a to je još jedan neuspeh. Venecuelanci moraju sami rešavati svoje probleme.

Šta može biti izlaz iz ove situacije?
-Ponavljam – dijalog.

Da li će se Sjedinjene Američke Države odlučiti za vojnu intervenciju u Venecueli?
-Pokušali su i nisu uspeli. Ako bi se dogodila vojna intervencija, ne bi dobila podršku u Južnoj Americi. Svi Južnoamerikanci i Latinoamerikanci su protiv bilo kakve intervencije.

Da li bi situaciju u Venecueli rešio bilateralni sastanak Trampa i Madura?
-Mora postojati politička volja. Čuo sam da je Maduro želeo sastanak, ali Tramp je odbio. Bilo kakvi izbori, na kojima bi učestvovao Maduro, mogli bi da reše problem.

SAD traže da se izađe na izbore, na kojima Maduro neće učestvovati. To nije demokratski.

Da li ćete na sastanku sa ruskim predsednikom razgovarati i o Venecueli?
-Na zatvorenim sastancima uvek se dotaknemo važnih pitanja o političkoj situaciji u svetu. Bolje je govoriti o svim situacijama, ne samo u Venecueli, nego u celom svetu. Bolivija će se uvek slagati sa važnim predlozima predsednika Putina i mi smo veoma zainteresovani za razmatranje tih političkih pitanja.

Prošle godine ste rekli da je Tramp neprijatelj celog sveta i čovečanstva. Da li ste promenili svoje mišljenje?
-Sa tom politikom koju vodi, sa tim zidom, lako je primetiti da ga ceo svet smatra neprijateljem broj jedan za život i čovečanstvo.

Da li postoji mogućnost da se sastanete sa Trampom?
-Nikada nisam razmišljao, bilo bi poželjno, ali to nije definitivno.

U čemu greše SAD? U čemu greše u Latinskoj Americi?
-Ne greši narod Severne Amerike, nego njihov predsednik i njegova politika. On misli da su oni gospodari sveta, a to je greška. Misli da će oni naređivati svetu i to je greška. Smatra da su sve zemlje na svetu njihove kolonije, i u tome apsolutno greše. Trebalo bi da se duboko zamisle nad političkom i socijalnom situacijom u svetu.

Šta mislite o zidu koji grade Sjedinjene Američke Države?
-Nikada to ne bismo prihvatili. Mi smo pristalice univerzalnog državljanstva, jer svi imamo pravo da živimo bilo gde na svetu, u skladu sa potrebama, u skladu sa našim mogućnostima i poslovnih obaveza.

Šta biste posavetovali Trampu?
-Da nauči da poštuje narode sveta i sve bilateralne odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju i traženju zajedničkog dobra za naše narode.

U Japanu se završio samit G20, tokom koga su lideri razgovarali o problemimam svetske ekonomije, trgovinskim ratovima, sankcijama, migracionim problemima. Kako vidite dalji razvoj svetske ekonomije? Može li se očekivati pogoršanje situacije u trgovinskim ratovima i po pitanju sankcija?
-Narodi sveta suočeni su sa krizom kapitalističkog sistema. Nažalost, pojedine sile ne ispunjavaju svoje obaveze. Kako možemo verovati SAD kada ne ratifikuju nikakav ugovor o životnoj sredini i o ljudskim pravima?

Ako moramo nešto da poručimo Trampu, onda je to da bi trebalo da bude humaniji u odnosu prema narodima na svetu i da, kao američka država, ratifikuju sve sporazume o ljudskim pravima, o zaštiti životne sredine, kao što je, na primer, Pariški sporazum. Suočeni smo sa vladom koja želi da dominira u svetu.

Bolivija je značajno smanjila nivo siromaštva u zemlji? Kako ste to postigli?
-Tako što smo, pre svega, preuredili politiku u zemlji. U delu ekonomije smo izvršili nacionalizaciju i osigurali smo naše prirodne resurse u strateškim kompanijama, pretvarajući vodu, energiju i telekomunikacije u ljudska prava, a ne prava privatnog biznisa.

​Takva politika, kao i specijalni programi i projekti omogućili su nam da smanjimo nivo siromaštva sa 38,2 odsto u 2005. godini na 15 odsto u 2019. godini. Veoma smo ohrabreni time. Imamo plan do 2025. godine i želimo da imamo manje od 5 odsto stanovništva koje živi ispod linije najvećeg siromaštva.

Bolivija je jedina zemlja u Latinskoj Americi, koja pokazuje stabilan ekonomski rast. Kako vidite Boliviju za pet godina, imajući u vidu ekonomiju?
-Naša zemlja je velika, a želimo da bude i veća i bolja. Srećom, nova ekonomska politika prati ekonomski rast.

Nakon nacionalizacije počeli smo sa industrijalizacijom. Država prvi put pruža usluge i investira u susedne zemlje, na primer, delom isporučujemo električnu energiju u Argentinu, a spremamo se da stanovnike na jugu Perua snabdevamo gasom. Planiramo izgradnju gasovoda u Paragvaju, kao i u Peruu, isporučivanje gasa na druge kontinente, kao što su Kina i Indija. Srećom, imamo dobre odnose sa tim zemljama. Zbog toga Bolivija ima svetlu budućnost, kao i naš proces promena. Ljudi će imati sigurnu budućnost.

Da li je to epoha industrijalizacije koja uključuje strane investicije?
-Do sada su to bile državne investicije, a sad već imamo partnere iz inostranstva – privatne kompanije, kao i državne partnere za industrijalizaciju naših prirodnih resursa, kao i u poljoprirednom sektoru.

Pod kojim uslovima ti partneri sarađuju sa vama?
-Partneri su, kao i obično, manjinski akcionari, ali sva strana ulaganja su zagarantovana ustavom.

Koji su glavni zadaci koje ste sebi postavili?
-Prvo – proširenje proizvodnje. To možemo uraditi tako što ćemo investirati više u energetski sektor za izvoz energije. Drugo – industrijalizacija prirodnih resursa, na primer, litijuma. Mi smo već počeli da radimo u toj oblasti. Sada imamo partnere za proširenje proizvodnje. Treće – ugljovodonici, petrohemijska postrojenja.

Ranije smo izvozili samo prirodni gas, a uvozili tečni prirodni gas (LNG). Sada izvozimo gas u Peru, Brazil. Obezbeđujemo skoro 90 odsto paragvajskog tržišta. Krenuli smo sa izvozom LNG, a pored toga izvozimo i ureu u Brazil.

A moj glavni zadatak je da nastavimo da smanjujemo siromaštvo.

Rusija i Bolivija razmatraju sporazum o litijumu. Da li smo blizu njegovog potpisivanja ili postoje neki problemi?
-Mnogo smo napredovali po tom pitanju. Moramo konkretizovati uspehe, kako bi Rusija bila partner Bolivije (u toj sferi).

Da li Bolivija trenutno ima strateška partnerstva sa drugim zemljama, kada je reč o litijumu?
-Imamo sa Nemačkom i Kinom, ni s kim više.

Čime se ponosite?
-Pre svega, ostavili smo prošlost iza sebe, „sahranili“ smo kolonijalnu državu. Danas imamo multinacionalnu državu. Naš narod je dostojan, suveren, ima svoj identitet. Ponosan sam na naš ekonomski rast. Od 13 godina (koliko sam predsednik države), šest godina se nalazimo na prvom mestu po ekonomskom rastu u Južnoj Americi. To su podaci međunarodnih organizacija. To je naša bitka.

Bolivija nikada nije bila prva ni u čemu. Ako je i bila prva u Južnoj Americi, to je po nivou siromaštva i korupciji. Ranije je Bolivija bila druga država na svetu po korupciji.

Mi se borimo, ne tolerišemo korupciju. Sva ova dostignuća omogućila su Boliviji da bude bolja nego ranije.

Koliki rast ekonomije očekujete ove godine?
-Želimo da dostignemo četiri odsto, a nadamo se da će biti mnogo više od toga.

Vi počinjete sa radom u pet sati ujutru i završavate veoma kasno. Da li odmarate?
-Ne odmaram, iako je odmor važan. Smatram da biti izabrani predsednik znači da za vreme mandata služite, trudite se i žrtvujete.

Malo nas je izabrano za predsednika i ja dobro shvatam da vreme koje nam je dodeljeno kao izabranim vlastima treba da iskoristimo za dobrobit našeg naroda.

Šta je za Vas sreća?
-Sreća je kada se dobro živi i veoma mi je drago što je više od dva miliona Bolivijaca postalo srednja klasa. To je rezultat rada. To nas ohrabruje da nastavimo sa socijalnim programima.

Da li postoji nešto što želite da uradite, a do sada niste uspeli?
-Ja sam skoro siguran da će Bolivija za 15-20 godina biti ekonomski jaka država. Dakle, želim da se naša država, naš privatni bolivijski biznis ponašaju kao što se ponaša država, da ulažu u zemlju i dele ono malo što imamo za dobrobit čovečanstva.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Biti srećan

    Bravo za Boliviju!

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike