Trampova obećanja plaše Nemce

Od svih očekivanih promena u američkoj politici, u Nemačkoj se najavljene američke protekcionističke mere sagledavaju kao prava noćna mora

Novembarski izbor Donalda Trampa za predsednika SAD šokirao je Nemce, ali čini se da su se nemačke političke, ekonomske i medijske elite ipak nadale da njujorški milijarder neće zaista krenuti stazom svojih predizbornih obećanja. Međutim, njegov inauguracioni govor i prva nedelja predsednikovanja učvrstili su njihova strahovanja da Nemačkoj prvi put u posleratnoj istoriji predstoje ozbiljni izazovi u odnosima sa Amerikom.

Zvanični Berlin najviše se pribojava toga kako će Trampova politika uticati na političke odnose sa Evropom, na bezbednosnu saradnju u okviru NATO-a, kao i na međusobne ekonomske odnose. Za Franka Valtera Štajnmajera, koji će 12. februara biti izabran za predsednika Nemačke, ulazak Trampa u Belu kuću predstavlja prekid sa starim poretkom i vreme „novog globalnog nereda”.

„Izborom Donalda Trampa, svet 20. veka je definitivno prevaziđen. O tome koji koncepti svetskog poretka će se nametnuti u 21. veku, kako će izgledati sutrašnji svet, ništa se ne zna, sve je potpuno otvoreno”, napisao je prošle nedelje u komentaru za tabloid „Bild” od danas već bivši šef nemačke diplomatije, koji je prekjuče dodao da između Nemačke i Trampa postoje suštinske razlike u vezi sa mučenjem zatvorenika, upozorivši predsednika SAD da ne poništi nuklearni sporazum sa Iranom, kao i da uvidi važnost transatlantske saradnje.

Trampov govor na inauguraciji izazvao je burne reakcije među nemačkim političarima, ali je kancelarka Angela Merkel staloženo reagovala rekavši da će pokušati da nađe kompromis sa Trampom o problemima, kao i da će raditi na zaštiti važnih odnosa između Evrope i SAD.

„Prvo, verujem da je najbolje za nas ako radimo zajedno poštujući pravila, uobičajene vrednosti i zajedničke akcije u međunarodnom ekonomskom sistemu, međunarodnoj trgovini i damo naš doprinos vojnim savezima”, rekla je Merkelova, dodajući da je druga bitna stvar to da transatlantski odnosi neće biti manje važni u dolazećim godinama nego ranije. „Radiću na tome. Čak i kada bude različitih mišljenja, najbolji kompromisi i rešenja mogu se naći kada razmenjujete ideje i poštujete se”.

Njeni savetnici, pak, u razgovoru za poslovni dnevni list „Handelsblat” kažu da su „odustali” od ideje da će se Tramp ponašati kao predsednik te da će „Amerikanci, ali i svet, dobiti Trampa kojeg su birali”. Što se tiče političkih odnosa, nemačka vladajuća koalicija strahuje od Trampovih najava u vezi sa promenama u međunarodnoj politici, ali i od toga kako će njegova pobeda uticati na populističke i evroskeptične stranke širom EU.

Budući da je Tramp rekao da je NATO „zastarela” organizacija, demohrišćanski funkcioner i poslanik u Evropskom parlamentu Dejvid Mekalister naglašava da će to povećati pritisak na evropske zemlje da ojačaju odbranu. Generalna sekretarka socijaldemokrata Katarina Barli smatra da je Trampova nepredvidljivost veoma problematična i da je „to poslednja stvar koja nam je potrebna od lidera tako moćne zemlje”.

Jedini ko u Merkelinoj koaliciji ne shvata Trampovu pobedu tako tragično je bavarski premijer Horst Zehofer, koji smatra da je pogrešno Trampa unapred osuđivati i da je neophodno dati mu šansu. On je pohvalio Trampov stil „direktnog govora narodu”. Slične pohvale su se čule i od opozicione Alternative za Nemačku, koja je Trampove kritike NATO-a ocenila kao „šansu za reformu”.

Najnovije istraživanje javnog mnenja urađeno uoči Trampove inauguracije pokazalo je da veoma malo Nemaca smatra da će on doneti Evropi išta pozitivno. Samo 5,2 odsto ispitanih je njega nazvalo „osveženjem” a još 11 odsto da je bio „direktno iskren”. Nasuprot tome, većina ispitanih ga vidi u negativnom kontekstu pa je za 32 odsto on „nepredvidljiv”, za više od 27 odsto „opasan”, a za oko 20 odsto „neodgovoran”.

Ono što, međutim, brine mnoge u Nemačkoj jesu najavljene Trampove protekcionističke mere, koje bi mogle znatno da ugroze zaradu izvozno orijentisane nemačke ekonomije. Iako tek jedva deset odsto nemačkog izvoza odlazi u SAD, a 60 odsto u ostale evropske države, najveće gubitke mogla bi da zabeleži automobilska industrija. I to ne samo jer Tramp kritikuje što „Nemci ne kupuju ’ševrolete’ po istoj stopi po kojoj Amerikanci kupuju nemačke automobile”, već zbog toga što preti da će nametnuti carine do 35 odsto na automobile uvezene iz Meksika a nemački auto-giganti upravo u Meksiku proizvode vozila koja plasiraju na američko tržište.

Vicekancelar i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel optimistično kaže da sada Nemci moraju biti konkurentniji i više ulagati u digitalizaciju i obrazovanje, te da bi od protekcionističke politike SAD mogli da profitiraju na tržištima u Južnoj Americi i Aziji. Ipak, prva žrtva Trampovih mera već je pala. To je nemački veliki proizvođač auto-delova „Es-ha-ve”, kojem je američki proizvođač „Tesla” naprasno otkazao dogovoreni posao vredan sto miliona evra. Pojedini nemački komentatori smatraju da bi to mogao da bude „početak noćne more za nemačke izvoznike”.

(Nenad Radičević, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.