U Austriji raste broj muslimana, pravoslavaca, ali i ateista

BEČ – Proteklih decenija u Austriji se značajno promenila verska slika.

Dok je broj katolika i protestanata stalno opadao, broj muslimana i pravoslavaca je značajno porastao, a uz to, sve je više građana Austrije koji ne pripadaju niti jednoj verskoj zajednici.

U Beču su ateisti postali najveća grupa, pokazuju podaci Statističkog zavoda Austrije.

Ukupno 77,6 odsto građana Austrije ističe da pripada nekoj od verskih zajednica.

Razvoj verskih zajednica bio je proteklih decenija različit.

Dok je 1951.godine 89 odsto građana Austrije reklo da pripada rimokatoličkoj verskoj zajednici, taj broj je 1971. pao na 87 odsto, a od tada je počeo drastično da pada, pa je 2001.bio još na oko 74 odsto, da bi se prošle godine svega 55 odsto stanovništva Austrije izjasnilo kao rimokatolici.

Sličan razvoj prisutan je kod protesatanata, čiji udeo u stanovništvu je u proteklih sedam decenija pao sa 6,2 na 3,8 odsto, a starokatolika sa 0,5 na 0,1 odsto.

Sasvim drugačije su se razvijale muslimanska i pravoslavna zajednica, i to pre svega usled imigracije.

Tako je 1971.godine, kada su prvi put registrovani podaci o pripadnicima islamske veroispovesti u Austriji, udeo muslimana u stanovništvu bio na svega 0,3 odsto.

Prošle godine je udeo muslimana u stanovništvu Austrije dostigao 8,3 odsto.

Kada je reč o pravoslavcima, pri čemu najveću versku zajednicu predstavljaju Srbi, njihov udeo se od 2001., kada su po prvi put registrovani u statistici, sa 2,2 povećao na 4,9 odsto.

Sve više građana Austrije kaže da ne pripada nijednoj verskoj zajednici, a njihov udeo se u poslednje dve decenije povećao sa 12 na 22,4 odsto.

Najveći udeo „nevernika“ ima u Beču sa 34 odsto.

I kod pravoslavaca i muslimana Beč beleži najveći broj sa 11, odnosno 15 odsto udela.

Na drugoj strani u Beču se svega još 32 odsto građana izjašnjava kao katolici.

U svim ostalim pokrajinama katolici čine većinu, a u Tirolu sa 66,2 odsto imaju i dvotrećinsku većinu.

Kada je reč o apsolutnim brojevima u Austriji, koja broji oko 8,94 miliona stanovnika, ima 4,93 miliona katolika, 645.600 muslimana, 436.700 pravoslavaca, 340.300 protestanata, 5.400 Jevreja, 4.900 starokatolika, ali i dva miliona bez veroispovesti.

Generalni direktor Statističkog zavoga Austrije Tobias Tomas objašnjava ovaj razvoj sve značajnijom sekularizacijom, ali i trendom verskog diverziteta.

On je ukazao da u Austriji, na primer, raste i broj budista, kojih je trenutno oko 26.000, što je udeo od 0,3 odsto, čime je veći i od Jevreja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.