U trendu

U skolama u HR nedostaje edukacija o klimatskim promenama

ZAGREB – Hrvatske škole još ne sprovode sistemsku edukaciju o klimatskim promenama, iako će prelazak na klimatski neutralnu ekonomiju otvoriti preko milion radnih mesta u Evropskoj uniji do 2030. godine, kažu nastavnici koji se bave tom temom.

Najviše znanja o klimatskim promenama, učenici stiču učestvovanjem u projektima, prenosi agencija Hina.

„U njima se ne priča, već se radi, na šta deca dobro reagiraju. Imaju osećaj da se preduzimaju nešto konkretno“, smatra Sanja Turčić Padavić iz riječke Prve sušačke hrvatske gimnazije.

Ističe da su mladi svesni da novo vreme donosi nove izazove koji se lakše rešavaju „zelenim veštinama“, ali u kurikulumu nije spomenuta takva edukacija.

„Stečeno znanje prenosim kroz svoj predmet. Da nisam u projektima, verovatno ne bih, jer ne bih znala ni šta, a ni kako,“ priznaje ona.

Studijsko istraživanje o klimatskim promenama u EU, u kojem je Turčić Padavić koordinatorka, sprovodi se u okviru projekta „Erasmus+“ i trajaće tri godine.

U okviru projekta, kako se navodi, proučavaće se 243 ugrožene biljne i životinjeske vrste u tri zemlje.

U Hrvatskoj je fokus na fauni, a temeljnim istraživanjem za svaku vrstu biće predložen inovativni plan oporavka.

Važnost obrazovanja za jačanje evropskog okvira zelenih kompetencija naglašena je i na ovogodišnjoj „Zelenoj nedelji EU“.

Danas postoje inicijative kao što je UNESCO-vo obrazovanje u području klimatskih promena, Erasmus+, program Škola ambasador Evropskog parlamenta (EPAS) i drugi.

EPAS se u Hrvatskoj sprovodi od 2016. godine i do sada je kroz njega prošlo više od 60 gimnazija i strukovnih škola.

Prelazak na klimatski neutralnu ekonomiju otvoriće preko milion radnih mesta do 2030. godine, ali to zahteva prekvalifikaciju i nadogradnju više od 120 miliona Evropljana u sledećih pet godina.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.