Varhelji: Naporno radimo da pomognemo regionu ZB u priključenju EU
SKOPLJE – Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji poručio je danas u Skoplju da EU naporno radi da pomogne zemljama regiona sa novim mogućostima za preduzeća i građane i, kako je kazao, ispunimo obećanja za njihovo priključenje Evropskoj uniji.
Varhelji je u video obraćanju učesnicima 2. Delfi ekonomskog foruma u Skoplju govorio pre svega o ekonomskoj podršci EU zemljama regiona i investicionom planu koji je pokrenut pre dve godine, a u okviru kojeg je do sada usvojeno 40 vodećih projekata – grantova vrednih 1,8 milijardi evra.
„Ovi projekti utiču na rast i ubrzanje saradnje Zapadnog Balkana i EU i trebalo bi da unaprede transportne, digitalne i energetske veze sa EU. Ove investicije će pogurati region napred u stvaranju radnih mesta i rastu. Ugovor o finansiranju Beograda sa EIB i EBRD proslavili smo vodećim projektima vrednim 2,4 milijarde evra. Razgovarali smo o Koridoru 10 – železničkom koridoru koji povezuje EU preko Srbije, Bugarske, Severne Makedonije sa Grčkom do luke Solun“, rekao je Varhelji.
Gradimo, istakao je, zelene puteve ne samo između država, već i između naših regiona – EU i Zapadnog Balkana.
Podsetio je da je prošle godine u okviru Berlinskog procesa, ostvaren značajan prodor na regionalno tržište, te istakao da je sada važno ratifikovati i primeniti ova tri sporazuma kako bi građani mogli da putuju, rade i šetaju po regionu kao što mi možemo u EU.
„Deklaracija o smanjenju cena rominga sa zemljama Zapadnog Balkana se primenjuje i biće od koristi za sve građane, šro ć eukloniti barijere“, istakao je Varhelji.
Forum je ranije danas otvorio premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski porukom da je za Severnu Makedoniju 2023. godina novih mogućnosti.
„Jednako nam je važno i ove godine da se fokusiramo na iskorištavanje našeg potencijala kao zemlje, u pravcu zelene tranzicije, koja će našoj državi omogućiti nacionalnu energetsku nezavisnost i dati nam sigurnost za predvidiv razvoj privrede. Planiramo pojačana ulaganja, podršku i energetsko povezivanje regiona“, rekao je Kovačevski.
Precizirao je da se zelena tranzicija kreće u tri pravca.
„Prvi je povezivanje i diversifikacija izvora energije za zemlju. Makedonija trenutno ima samo jedan izvor gasa, i to preko Bugarske. U toku je ulaganje novog gasovoda iz Republike Grčke, kao i drugog gasovoda iz Republike Bugarske. Drugi segment ulaganja su obnovljivi izvori energije. Pored dominantnih investicija za kompanije, ulažemo i u male hidroelektrane, vetroelektrane, elektrane na biogas“, rekao je Kovačevski.
Istakao je da je strateško opredeljenje vlade u Skoplju unapređenje diverzifikacije u snabdevanju prirodnim gasom, za šta se u junu ove godine očekuje početak realizacije interkonekcije prema Grčkoj, čija se izgradnja očekuje u 2025.
„Preostale dve interkonekcije, sa Srbijom i Kosovom,su u fazi izrade projektne dokumentacije“, rekao je Kovačevski i dodao da u tom kontekstu, grčka kompanija „Mitilineos” u Skoplju je izrazila želju i predala dokumentaciju za izgradnju gasnog postrojenja koje će proizvoditi struju u vrednosti od 211 miliona evra, te da je ta investicija odobrena kao strateška.
Napomenuo e da je grčka državna kompanija „PPS“ dostavila ponudu u proceduri za izgradnju najvažnijeg energetskog objekta u RSM Čebren HEP, koji je trenutno u fazi evaluacije.
„U HE Čebren proizvodiće se najmanje 333 megavata električne energije. S obzirom da se radi o reverzibilnoj elektrani, biće od velikog značaja za balansiranje energetskog sistema i integraciju obnovljivih izvora energije. Pored toga, povećanjem sadašnjeg kapaciteta gasovoda sa Bugarskom, omogućena je diversifikacija naših izvora snabdevanja, kao i korišćenje svih izvora koji su trenutno prisutni na tržištu prirodnog gasa u regionu. Ovim sporazumom smanjuje se zavisnost od ruskog gasa koju je zemlja imala proteklih decenija“, rekao je, između ostalog, Kovačevski, preneli su skopski mediji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.