Dลพoa Bajdena su mejnstrim mediji i inostrani drลพavnici, svojim ฤestitkama, proglasili za pobednika predsedniฤkih izbora u Americi. Donald Tramp je proglasio da Bajden nije pobedio, i da je izvrลกena izborna kraฤa masovnih razmera. Na jedan ili na drugi naฤin, sudovi cฬe odluฤivati ko cฬe biti sledecฬi ameriฤki predsednik.
Uฤinicฬe to tako ลกto cฬe jednostavnoย odbaciti tuลพbeย koje u kljuฤnim drลพavama podnosi Trampov advokatski tim. Ili tako ลกto cฬe istraลพiti njegove optuลพbe oย izbornoj kraฤi. ล to je teลพi, ali i jedini mogucฬi naฤin da se utvrdi za koga su zaista Amerikanci glasali da im bude predsednik.
Osnovana sumnja
U svakom sluฤaju, teลกko je oteti se utisku da ima sve viลกe osnova za sumnju u rezultat koji su proglasili mejnstrim mediji. Poฤev od neverovatnog, ali ipak istinitog podatka da na nizu biraฤkih mesta u Pensilvaniji, Miฤigenu i drugim drลพavama u kojima se prelamao ishod izbora, demokrate nisu dozvolile republikancima da uฤestvuju u prebrojavanju glasova. A upravo sa tih mesta stigle su desetine i stotine hiljada glasova koje su rezultat preokrenule u Bajdenovu korist. Samo u Pensilvaniji, u kojoj zvaniฤna razlika izmeฤu dvojice kandidata iznosi svega 50 hiljada glasova, otkriveno je izmeฤu 650 i ฤak 900 hiljada spornih glasova, tvrdi Trampov advokat Rudi ฤulijani, iลกฤekujucฬi sudski postupak tokom koga bi ovu tvrdnju trebalo i da dokaลพe.
Sporno je i pitanje nesreฤenih biraฤkih spiskova i njihove zloupotrebe; u 353 okruga ลกirom Sjedinjenih Drลพava otkriveno je da ima viลกe registrovanih biraฤa nego stanovnika s pravom glasa, ukupno 1,8 miliona ljudi. Te moลพda ne ฤudi i ลกto se otkriva sve viลกe mrtvih koji su glasali na ovim izborima, uglavnom putem poลกte…
Kompjuterske greลกke
Na ove sumnje sad se nadovezuje i sumnja da suย glasaฤke maลกine โ kompjuteri za glasanje i prebrojavanje glasova โ menjali rezultat izbora u Bajdenovu korist. Nepobitno je utvrฤeno da je u okrugu Antrim u Miฤigenu neลกto viลกe od tri hiljade Trampovih glasova โkompjuterska greลกkaโ pripisala Bajdenu, kreiravลกi tako razliku od preko 6 hiljada glasova. A istraลพivanje zasad anonimnog autora, na koje je Tramp ukazao jednim svojim tvitom, koristecฬi metode potvrฤene u tom okrugu u drลพavi Miฤigen, otkrilo je i da su ovakve โkompjuterske greลกkeโ na istovetan naฤin prebacile ukupno 512.095 Trampovih glasova Bajdenu, uz preko 2,8 miliona glasova koji su jednostavno izbrisani.
Pri ฤemu se mora imati u vidu i da sumnje u glasaฤke maลกine, i kompaniju โDominionโ koja ih proizvodi, nisu nove. Agencija โAsoลกijeted presโ je pre dve godine izveลกtavala o bezbednosnim problemima vezanim za ove maลกine, โNjujork tajmsโ je tada objavio tekst o manipulisanju tim kompjuterima za glasanje pod naslovom โHakovao sam izbore. To mogu da uฤine i Rusiโ, a u junu ove godine je isti list izveลกtavao i o problemima na preliminarnim izborima u Dลพordลพiji, izazvanim kako softverskim tako i ljudskim greลกkama prilikom upotrebe tog softvera.
Da ironija bude vecฬa, 6. decembra proลกle godine troje senatora iz Demokratske partije, meฤu njima i nesuฤeni predsedniฤki kandidat ove partije Elizabet Voren, izneli su formalne zamerke na raฤun โDominionaโ, pored ostalog, upravo zbog zamene rezultata.
A moลพda nije zgoreg ukazati i na saradnju ove kompanije sa โFondacijom Klintonโ na jednom projektu 2014. godine.
Sada, meฤutim, โNjujork tajmsโ tvrdi: โNemaย dokazaย izborne prevare.โ Doduลกe, ovo tvrde zato ลกto su im tako rekli zvaniฤnici, i to baลก oni koje Tramp optuลพuje da su ga pokrali…
Teorija i zavera
Da li cฬe, i kako cฬe, biti otklonjena senka sumnje s ameriฤkih predsedniฤkih izbora? Moลพe li Tramp da preokrene rezultat u svoju korist? I kada cฬemo saznati ime buducฬeg predsednika Amerike?
Ovo su pitanja o kojima su u โNovom Sputnjik poretkuโ govorili analitiฤar Branko Pavlovicฬ i novinar Siniลกa Ljepojevicฬ.
โZabeleลพena je serija nepravilnosti u razliฤitim drลพavama. Da su to nasumiฤne nepravilnosti, onda bi, po zakonu verovatnocฬe, jedne iลกle u korist Trampa, a druge u korist Bajdena. A ovde sve idu u korist Bajdena. I to je ฤinjenica koja daje osnove za sumnju i za istraลพivanje zavere koja je sprovedena,โ odgovara Branko Pavlovicฬ na osnovno pitanje โ da li je bilo izborne kraฤe ili je reฤ o pukoj teoriji zavere, kao ลกto s prezirom konstatuju mediji glavnog toka.
โSam pojam ‘teorija zavere’ je konstrukcija koja se koristi kako bi se odbacila neprijatna istinaโ, komentariลกe Siniลกa Ljepojevicฬ. โNema sumnje da je reฤ o zaveri koja je pripremana ฤetiri godine, a Tramp i njegovi saradnici ispali su naivni jer su dozvolili da im se dogodi ovolika pljaฤka. I pitanje je da li cฬe sad uspeti da to i dokaลพu, jer, suparniฤka strana pripremila se i za to, postavljajucฬi svoje ljude u sudove koji cฬe odluฤivati o prigovorima… Tramp je suoฤen sa ogromnom i briลพljivo pripremljenom zaverom, i ne verujem da iz sukoba s njom on moลพe da izaฤe kao pobednik.โ
Ponovno prebrojavanje glasova
Trampova nada u preokret leลพi pak u Vrhovnom sudu SAD do koga cฬe pokuลกati da dovede postupak, jer, 6 od 9 njegovih sudija postavili su republikanski predsednici, od ฤega troje sam Tramp.
โOd kljuฤnog znaฤaja za Trampovo nastojanjeย da ospori izborni rezultat bicฬe Pensilvanija, koja se zapravo vecฬ nalazi pred Vrhovnim sudom SAD i sad treba da bude aktivirana โpotrebno mu je da dokaลพe da je sporno 12-13 hiljada glasova, jer cฬe se time razlika izmeฤu njega i Bajdena spustiti na manje od 0,5 odsto glasova. A onda cฬe, shodno zakonu, morati da se ide na ponovno prebrojavanje svih glasova, kao ลกto se to sad ฤini u sluฤaju Dลพordลพije. U tom sluฤaju, Bajden pada ispod 270ย elektorskih glasova, i njegovo proglaลกavanje za pobednika ispostavlja se kao neosnovano. Baลก kao ลกto Tramp i tvrdi sve vreme,โ objaลกnjava Branko Pavlovicฬ gde leลพi jedina preostala Trampova nada da preokrene rezultat, i upozorava da โulazimo u situaciju bez presedana, u kojoj je ฤak mogucฬ i scenario da izbori u nekim drลพavama budu poniลกteni, i da elektori โ koji zapravo biraju predsednika SAD โ budu imenovani od strane republikanaca. Tramp se moลพda plaลกi drลพavnog udara koji bi u tom sluฤaju mogao da usledi, pa otuda i iznenadne smene dosadaลกnjeg ministra odbrane Marka Espera i njegovih bliskih saradnika uย Pentagonu, kao i najava smene direktorke CIA-e ฤine Haspel usred ovih postizbornih okrลกaja.โ
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com