Vukčević: Crna Gora živi u jednoj pravnoj šizofreniji

PODGORICA – Odluka odlazećeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića o raspuštanju Skupštine i zakazivanju parlamentarnih izbora za 11. jun je pravno gotova stvar, smatraju pravnici i ističu da njegov izabrani naslednik Jakov Milatović ne može da stavi van pravne snage tu odluku, nakon što Ustavni sud nije imao većinu u odlučivanju.

Sa druge strane, premijer vlade u tehničkom mandatu Dritan Abazović kazao je da bi Milatović trebalo da okupi sve političke aktere i da zajedno odrede novi datum izbora. Abazović je to rekao nakon što Ustavni sud prošle sedmice nije imao većinu za donošenje odluke o inicijativi za ocenu ustavnosti ukaza o raspuštanju Skupštine koji je doneo Đukanović, jer je troje sudija bilo „za“, a troje „protiv“, pa nije postojala većina.

Đukanović je parlamentarne izbore zakazao za 11. jun.

Advokat i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Mediteran Miloš Vukčević kazao je za podgorički Dan da nakon što Ustavni sud nije doneo odluku o inicijativi za ocenu ustavnosti ukaza predsednika ona ostaje na pravnoj snazi, što znači da ostaje da je Skupština raspuštena.

„Skupštini koja je ukazom predsednika raspuštena prestaje mandat, pa ne može donositi zakone i obavljati druge poslove iz redovne nadležnosti, već samo obavljati tekuće i nužne poslove koji ne trpe odlaganje. Dakle, na sceni je jedna apsurdna situacija da tehnička vlada kojoj je izglasano nepoverenje i prestao mandat predlaže zakone koje usvaja Skupština koja je raspuštena i kojoj je takođe prestao mandat. Crna Gora živi u jednoj ‘pravnoj šizofreniji’, kojoj svako doprinosi i poslednja izjava premijera u tehničkom mandatu, koji poziva budućeg predsednika Milatovića da stavi van pravne snage Đukanovićev ukaz o raspuštanju Skupštine“, naveo je Vukčević.

Prema njegovom mišljenju, Abazović mora da se uzdrži od ovakvih i drugih sličnih izjava, koje su, pored toga što su pravno neutemeljene, i politički neodgovorne, jer podrivaju ustavnopravni poredak države i vode ka pravnoj nesigurnosti, posebno kod činjenice da je obaveza predsednika bila da po raspuštanju Skupštine prvi naredni dan raspiše izbore, a što je on i učinio.

„Sada bi premijer da pošto-poto produži mandat svojoj tehničkoj vladi kako bi još koji dan ostao na funkciji, ne prezajući da budućeg predsednika države Milatovića odmah na početku mandata uvuče u neustavne i nezakonite radnje, kakva je svakako stavljanje van pravne snage ukaza o raspuštanju Skupštine, koje je, u krajnjem, i pravno nemoguće, jer je ukaz već proizveo pravne posledice u vidu raspuštanja Skupštine i raspisivanje izbora za 11. jun, kao i obaveze primene svih onih zakona i podzakonskih akata koji se tiču implementacije izbora, i preduzimanje radnji od strane istitucija nadležnih za sporovođenje i praćenje izbora“, kaže Vukčević.

Prema njegovim rečima, izjava Abazovića dosta podseća, kaže, na dečije inaćenje, u smislu da neće izbori biti kada ih raspiše Đukanović u skladu sa ustavnom procedurom, nego kad ja, to jeste parlamentarna većina, to kažem, ne vodeći pritom računa šta propisuje naša ustavna procedura – da izbore raspisuje predsednik prvog narednog dana po raspuštanju Skupštine.

„Zasigurno da ovakve izjave premijera, ali i drugih činilaca političke elite, ne doprinose poštovanju Ustava i zakona države Crne Gore, već dodatno urušavaju njen pravni sistem“, zaključio je Vukčević.

Pravnik Mitar Šušić kazao je za Dan da malo šta u Crnoj Gori više nije pravno moguće, a na kraju uvek bude onako kako to projektuje neko ko u datom trenutku ima veću političku moć.

„To je jedina norma koje se drži crnogorska politička elita decenijama unazad, a sprovođenje te maksime postalo je samo posebno očigledno u poslednje vreme. U konkretnom slučaju, i pravna i politička pristojnost nalaže održavanje parlamentarnih izbora. Ukaz predsednika Crne Gore je akt deklarativne prirode, a uslovi za raspuštanje parlamenta nastupili su po slovu i duhu Ustava i po odredbama Zakona o predsedniku“, kaže Šušić.

Prema rečima Šušića, vlada je davno izgubila poverenje, Skupština nakon toga nije u ustavnom roku, koji se – sve i da nema važećih odredbi Zakona o predsedniku – mora primeniti analogno kao za prvo biranje vlade (90 dana), i takva situacija nameće samo jedno moguće ustavnopravno, politički opravdano, a dodao bi, ističe, i elementarno pristojno rešenje – vanredne parlamentarne izbore.

Kako je istakao, novoizabrani predsednik ne može svojim aktom staviti van snage ukaz bivšeg predsednika jer je tim ukazom samo deklarativno konstatovano postojanje ustavnih uslova za raspuštanje parlamenta.

„Jasno je da je svakom ko vlast vrši cilj da ostane na tom položaju što duže, ali smatram da to treba raditi na viteški i dostojanstven način“, naveo je Šušić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.