U trendu

WWF: Do 2050. bez vode 17 odsto stanovnika Evrope

BEOGRAD – Nova analiza Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF) procenjuje da bi 17 odsto stanovništva evropskog kontinenta i 13 procenata njegovog BDP-a moglo da se suoči s visokim do ekstremnim rizicima nestašice vode do 2050. godine ako organizacije za jačanje otpornosti društava i vlade ne preduzmu hitne mere, a naročito koristeći se rešenjima zasnovanim na prirodi, navodi se u saopštenju WWF Adria.

Dok se Evropa muči sa istorijski rekordnim toplotnim talasima i niskim vodostajima reka zbog suša, posebno su ugrožene četiri najvažnije reke na kontinentu – Dunav, Po, Rajna i Visla.

Korišćenjem online alata za procenu rizika Water Risk Filter , analiza WWF-a pokriva ceo kontinent i rezultati kažu da zemlje u našem regionu spadaju u kategoriju niskog rizika, ali da to nije slučaj kada su u pitanju neke druge evropske zemlje.

Prema tim rezultatima, do 2050. će se, kako navode, sa najvećim rizicima verovatno suočiti Grčka u kojoj bi 82% stanovništva i BDP-a moglo biti iz područja visokog ili ekstremnog rizika.

Takođe, tri četvrtine stanovništva Španije i BDP-a te zemlje moglo bi se suočiti s visokim rizikom, dok se očekuje da će gradovi u okviru sliva reke Guadalkivir (npr. Sevilja, Mursija, Granada i Kordoba) pretrpeti najveći rizik od nestašice do 2050. godine.

Osim toga, lokalne vlasti su za vodu u Nemačkoj izvestile da će Teslina fabrika izvan Berlina iscrpiti zalihe vode tog područja sprečavajući dalji razvoj u istom, a regioni severne Italije rizikuju gubitak i do polovine svoje poljoprivredne proizvodnje zbog suše koja je u toku, a šteta bi premašila milijardu evra.

„Mape rizika za vodu već dugo ukazuju na pogoršanje nestašice vode širom kontinenta. A evropske vlade, korporacije i investitori i dalje zatvaraju oči pred rizicima vezanim uz vodu, kao da će se sami rešiti, a neće“, ističe izvršna direktorka WWF Adrija Nataša Kalauz i dodaje da su neophodne hitne mere za ublažavanje ovih rizika za vodu, posebno ulaganjem u rešenja zasnovana na prirodi.

Zdrave reke biće, kako kažu, ključne za izgradnju otpornosti i prilagođavanje uticajima klimatskih promena, ali je 60% evropskih reka trenutno nezdravo, uprkos zakonskoj obavezi Okvirne direktive o vodama EU da zaštiti i obnovi evropske slatke vode i osigura da sve postignu dobar status do 2027. godine.

Rizici vezani za vodu već se dugo smatraju jednim od najvećih rizika s kojima se suočavaju preduzeća, i svrstavaju se u pet najvećih globalnih rizika, prema Svetskom ekonomskom forumu.

Ova analiza pokazuje kako bi rizici od nestašice vode mogli biti povećani, preteći još većim gubicima za fabrike i investitore, ali i zajednice.

„Ovogodišnje suše i ove alarmantne prognoze povećanog rizika od nestašice vode još su jedan poziv na buđenje – još jedno hitno upozorenje o potrebi delovanja u vezi s vodom“, ističe Kalauz.

Ona je istakla da sve fabrike i investitori moraju da procene svoje trenutne i buduće rizike vezane uz vodu i zajednički reaguju kako bi izgradili otpornija preduzeća – smanjujući rizike za svoj rad i imovinu, kao i za zajednice širom kontinenta.

Fabrike i investitori mogu da počnu da procenjuju svoje rizike vezane za vodu uz pomoć WWF-ovog Water Risk filter koji je besplatan online alat za procenu rizika za vode, i kome veruje na hiljade aktera iz privatnog sektora širom sveta. Ovaj filter rizika za vode omogućava kompanijama i investitorima da prioritetno deluju u segmentima najvažnijim za rešavanje rizika od vode i izgradnju otpornosti, navodi WWF.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar