najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

Za bombe dovoljno „majke mi“: SAD napadaju Siriju kao Jugoslaviju – uz jednu veliku razliku

Vašingtonu i zemljama Zapada, po svoj prilici, više nisu potrebni dokazi da bi razmatrale mogućnost napada na neku suverenu državu. Barem tako proizilazi iz poruka američkog predsednika Donalda Trampa i članova njegove administracije.

Trampu je očigledno dovoljno da pobunjenici u sirijskom gradu Dumi kažu da su snage Damaska izvršile hemijski napad na civile, pa da Sjedinjene Države obznane da će se oštro obračunati sa sirijskom vladom, makar i bez odobrenja Ujedinjenih nacija.

To što i Damask i Moskva uporno ponavljaju da napada nije ni bilo, a da su ga ponajmanje izvršili vojnici Bašara el Asada ne znači ništa. Zapadu je za obračun sa legitimnom sirijskom vladom izgleda dovoljno samo da „majke mi“ kažu sirijski pobunjenici koje Vašington inače zdušno podržava.

Da li SAD i zemlje koje ih podržavaju vuku svet u haos jer se napadi na suverene države sada organizuju na osnovu pretpostavki, a ne dokaza? Da li su time Ujedinjene nacije, kao garant mira u svetu, potpuno obesmišljene?

Bogdan Bespaljko, član Saveta za međunarodne odnose u okviru administracije predsednika Putina, za Sputnjik kaže da mu se čini da je situacija nalik onoj kada su SAD, bez odobrenja Saveta bezbednosti, izvele napade na SR Jugoslaviju 1999. godine.

„Postoji jedna razlika, naime, na teritoriji Sirije sada se nalazi ruski vojni kontingent, kao i sistem PVO, a do sada ni Rusija ni Iran nisu pominjali da planiraju povlačenje svojih trupa iz Sirije. Izjave Trampa tumačim kao vid pritiska na Rusiju, Iran i naravno Siriju, zbog postignutih uspeha u provinciji Istočna Guta protiv militanata i terorista grupacije Džejš el islam i drugih koje su SAD koristile kako bi destabilisale Siriju“, smatra Bespaljko.

On, međutim, ne isključuje mogućnost da dođe do američkog napada na Siriju, ali veruje da ti napadi neće promeniti situaciju i odnos snaga na terenu.

„U ovom trenutku SAD mogu da realizuju udare, i to ne samo putem sopstvenih snaga, već i u uz pomoć izraelske vojske. Međutim, oni nisu u stanju da prelome, odnosno da promene poziciju Rusije, Sirije i Irana povodom ovog pitanja. Teroriste u Siriji ćemo svakako likvidirati, bez obzira na sve pretnje američkog rukovodstva. Podsetiću da su takve udare SAD već sprovodile i oni nisu doveli do suštinske promene političkog kursa Bašara el Asada, tako da to neće učiniti ni sada“, kategoričan je Bespaljko.

Vladislav Jovanović, bivši ambasador Srbije u UN, kaže da ono što se desilo u Savetu bezbednosti i pretnje SAD da će napasti Siriju govori o dve stvari.

„Jedna je igra nerava između Amerike i Rusije da bi se proverilo kolika je stvarna opredeljenost i rešenost Moskve da se ovoga puta suprotstavi neizazvanom napadu na drugu suverenu zemlju, koja se nalazi u haosu građanskog rata. Pošto se pokazuje odlučnost na ruskoj strani, to bi otprilike tu i trebalo da se završi, sa okončanjem igre nerava i prelaskom na realnije prihvatanje nove situacije i otpočinjanje serije razgovora. Druga mogućnost je da dolazak Trampa i naglo zaoštravanje odnosa sa Rusijom, kao i sa drugim zemljama koje su stale na noge i hoće svoje mesto pod suncem, zapravo predstavlja neku vrstu uspostavljanja reda u kome bi se ponovo afirmisala prva i jedina politička volja u međunarodnim odnosima — američka“, ukazuje Jovanović.

Prema njegovim rečima, Tramp se pojavio kao eksponent vojnoindustrijskog kompleksa, koji je po preuzimanju dužnosti zadužio nizom gestova, poput prodaje oružja Saudijskoj Arabiji i povećanjem vojnog budžeta, kao i postavljanjem vojnih lica na osetljivim mestima u administraciji.

„Sve to pokazuje da bi Amerika mogla da, u želji da reafirmiše svoje prvenstvo u svetu, zagazi i u nešto što bi moglo da bude odmeravanje snaga na nekom sporednijem terenu. Sada je pak stvar njihove procene da li takva akcija za SAD može da bude suviše opasna, s obzirom na čvrst odgovor ruskog ambasadora u Savetu bezbednosti da se neće tolerisati napad na Siriju, jer i Moskva takođe afirmiše svoju ulogu zaštitnice onih zemalja koje su u bliskoj vezi sa Rusijom ili su sa njom u nekoj vrsti odbrambenog i političkog saveza“, kaže Jovanović.

On smatra da Amerika neće smeti da ide dalje od tog „kontrolisanog pokazivanja mišića“, jer, kako dodaje, nikada nije bila spremna da uđe u rat sa bilo kim ko bi bio dovoljno jak da joj nanese uzvratne udarce.

„Ona je uvek išla u rat protiv slabijih država, razdiranih iznutra, koje nisu bile u stanju da ozbiljnije uzvrate vojni udar“, objašnjava Jovanović.

Na pitanje da li bi američki napad na Siriju bez odobrenja UN potpuno obesmislio Svetsku organizaciju, Vladislav Jovanović kaže da je to telo još od Hladnog rata gurnuto u stranu.

„Apsolutni pobednik u Hladnom ratu, jedina preostala supersila je uzela svu vlast u svoje ruke i bila je policajac svetu. Sada se to osporava od niza novonastalih centara moći, a Rusija je zapravo „kvasac“ tog osporavanja jer su se od njenog podizanja na noge, njenog uspravljanja, i drugi osetili slobodnijim da definišu svoje mesto pod kapom nebeskom“, primećuje Jovanović.

Bogdan Bespaljko napominje da dokle god Ujedinjene nacije mogu da doprinesu rešavanju međunarodnih pitanja i dok su pravila na snazi, između ostalog i u odnosu na SAD, sve zemlje treba da koriste ovu organizaciju kako bi izbegli sudbinu žrtve međunarodne samovolje.

„Zasad Vašington još uvek uzima u obzir stav UN, ali nažalost, činjenica je da SAD mogu da sprovode jednostrane akcije bez njihove dozvole“, upozorava Bespaljko.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike