U trendu

Za godinu dana Makron promenio sliku Francuske u svetu

Emanuel Makron za godinu dana vlasti dao je novu sliku Francuske na medjunarodnoj sceni, kao zemlje koja se vratila nova i kreativna, ali ostaje još da francuski predsednik konkretizuje svoje ambicije, posebno za Evropu, ocenila je agencija Frans pres.

Makron je od pobede na izborima 7. maja 2017. godine, krenuo u medijski veoma pokrivena putovanja po svetu, udvostručio je lične inicijative, od iranskog nuklearnog programa do libijske krize.

Taj mladi predsednik uvek u žurbi, prikazan je kao novi „lider Evrope“ i izaziva radoznalost svih. Donald Tramp ga je velikom pompom dočekao u aprilu u Beloj kući, čak i Iran, omražena zemlja Amerike, planira to isto da učini do kraja godine.

„Jasno je da je Francuska vratila svoju medjunarodnu ulogu liderstva. Kao da postoji zahtev i potreba za Makronom u svetu“, ocenio je bivši premijer desnice Žan-Pjer Rafaren i dodao da Makronov apetit prema refomrama predstavlja ključ kredibiliteta Francuske naspram svemoćne Nemačke u Evropi.

Analitičari Centra za strateške i medjunarodne studije u Vašingtonu ocenilili su da je Makron kao magnet privukao medjunarodne medije u potrazi za novom ikonom i dodali da je francuski predsednik imao i „odredjenu korist“ za svoju novu ulogu lidera u Evropi zbog procedure istupanja Velike Britanije iz Evropske unije koja je u toku i slabljenja „moći“ nemačke kancelarke Angele Merkel.

Makron je odmah po stupanju na dužnost uspeo da u posetu Francuskoj pozove ruskog predsednika Vladimira Putina kojeg je primio u dvorcu Versaj, kao i Donalda Trampa kojeg je pozvao na francuski državni praznik, Dan pada Bastilje 14. jula 2017.

Medjutim, stručnjaci postavljaju pitanje da li će bliskost s Trampom i njegov diplomatski aktivizam uroditi konkretnim plodom. Medju tim osetljivim svetskim pitanjima je iranski nuklearni sporazum koji će Tramp možda pocepati 12. maja, kako je američki predsednik ranije rekao u nekoliko navrata.

List Vašington post nedavno je preneo da ne misli da Makron ima bilo kakav uticaj na Trampa da ga ubedi da SAD ne izadju iz nuklearnog sporazuma koji su posle teških i dugih pregovora postigli u julu 2015. Iran i šest velikih sila.

Makronov projekat obnove Evrope nailazi i na odredjenu inertnost Nemačke i na populizam koji uzima maha, posebno u Italiji, ocenila je agencija Frans pres.

„Makronova Ahilova peta je Evropa“, ocenio je analitčar Fransoa Ezbur i dodao da francuskom predsedniku ostaje „jedva godinu dana“ da nešto promeni pre izbora za Evropski parlament 2019. godine.

Francuski predsednik se na unutrašnjem planu, posle reforme zakona o radu, koja je bila jedno od njegovih preidzbornih obećanja, suočava u poslednje vreme s talasom nezadovljstva gradjana s protestima i štrajkovima.

Godinu dana posle njegovog izbora, Francuzi nisu dali Makronu prelaznu ocenu, a popularnost predsednika opala je za 19 odsto od početka njegovog mandata.

Francuzi su na poziv opozicione radikalne levice u subotu odrganizovali protest kako bi obeležili godinu dana Makronove vlasti, ironičnim nazivom „Proslava za Makrona“.

Nekoliko desetina hiljada ljudi okupilo se u veseloj atmosferi s koncertima, piknikom i maskama Makrona u Parizu i drugim većim gradovima Francuske.

Makron je sa 39 godina prošle godine postao najmladji predsednik Francuske. On je osmi predsednik od uvodjenja Pete Republike 1958. godine i prvi je predsednik koji je pobedio a da ne pripada nijednoj tradicionalnoj stranci, levici ili desnici Francuske.

Posle njegovog dolaska na vlast, Makronova takodje mlada centristička stranka Republika u pokretu, pobedila je na parlamentarnim izborima.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike