Zaoštravanje u Gazi uvod u reprizu rata iz 2014. godine

Sadašnje zaoštravanje situacije u Gazi je sasvim očekivano, jer je prošlo samo dve nedelje od nemira povodom otvaranja Ambasade SAD u kojima su stradale desetine Palestinaca, a nije isključeno ni da se dogodi repriza rata iz 2014. godine, ocenjuju analitičari.

Tatjana Nosenko, viša naučna saradnica odeljenja za izučavanje Izraela na Institutu za orijentalistiku Ruske akademije nauka, ukazuje da se već nekoliko meseci govori da su u Pojasu Gaze mogući novi sukobi većih razmera, pa i rat. O tome su govorili i premijer i ministar odbrane Izraela.

„Hamas, koji sada kontroliše Gazu, ponovo je počeo noću da gađa izraelske gradove. Pogođeni su i neki civilni objekti i naravno da se samo čekao odgovor Izraela“, rekla je Nosenkova.

Ona smatra da su poslednji udari na Gazu i cela situacija u tom regionu bili sasvim predvidivi i upozorava da je moguće očekivati dalje zaoštravanje prilika i nove vojne akcije protiv Gaze. Nosenkova strahuje da bi takve akcije mogle da prerastu u još jedan rat, baš kao što je bio onaj iz 2014. godine kada je Izrael ratovao protiv Gaze.

Sagovornica Sputnjika podseća da su se tek nedavno završile dvomesečne demonstracije, odnosno protesti Palestinaca u Gazi koje su bile deo takozvanog Marša za povratak.

„To su bile masovne demonstracije sa velikim brojem žrtava na strani Palestinaca, jer se izraelska vojska nije libila da upotrebi različita sredstva kako bi sprečila demonstracije. Posebno žestoko su izraelska vojska i policija reagovale 14. maja, kada je u Jerusalimu otvorena Ambasada SAD. Samo tog dana je ubijeno 60 Palestinaca, a još nekoliko stotina ih je teže povređeno“, navodi Nosenko za Sputnjik.

Ona dodaje da su Palestinci imali velike gubitke, ali da time nije rešen problem u Gazi.

Ekspert Ruskog instituta strateških istraživanja Vladimir Fitin kaže za Sputnjik da se u Gazi u poslednje vreme nakupilo mnogo oružja imajući u vidu upozorenja Izraela Hamasu.

„Situacija je sada, kao i inače, prilično protivrečna između Hamasa i Fataha. Kao drugo, svaki od lidera tih organizacija bi hteo da ponese ’titulu‘ lidera otpora Izraelu, nakon što je Tramp doneo odluku da preseli Ambasadu SAD u Jerusalim“, kaže Fitin.

On dodaje i da je rukovodstvo Hamasa, povodom martovske akcije povratka u Gazu, pokušavalo da organizuje što masovnije demonstracije i proteste, ali su oni utihnuli.

„Kako bi opet privukli pažnju svetske javnosti ka palestinskom problemu, ne isključujem da je Hamas namerno prouzrokovao zaoštravanje tinjajuće krize“, kaže Fitin.

Palestinski militanti juče su ispalili na desetine granata i, verovatno, raketa na južne regione Izraela, od kojih su neki bili presretnuti sistemima protivraketne odbrane „Gvozdena kupola“. Izraelska vojska odgovorila je na napade, a kako se navodi u izveštaju o operaciji avijacija je napala 35 terorističkih ciljeva u sedam terorističkih kompleksa koji pripadaju terorističkim grupama Hamasu i „Islamskom džihadu“. Ministar odbrane Izraela Avigdor Liberman izjavio je da su napadi na Pojas Gaze kao odgovor na granatiranje koje su izvele palestinske snage „tek početak“.

(Sputnjik)