U trendu

Zašto je Soroš pronašao novog „smrtnog neprijatelja“

U poslednjem javnom nastupu Džordž Soroš je nazvao Kinu „smrtnim neprijateljem“, jer smatra da je „najgora pretnja otvorenom društvu“.

Iako „filantrop milijarder, bivši trgovac valutama, prvak liberala i u određenim krugovima — babaroga“, kako ga je nazvao „Njujork tajms“, ima širok dijapazon neprijatelja, počevši od Trampa, preko Putina i Orbana, sa kojima je u višegodišnjim sukobima, Soroš je neočekivano za neprijatelja broj 1 imenovao Kinu.

Sociolog dr Slobodan Reljić, bivši glavni i odgovorni urednik NIN-a, kaže za Sputnjik da je Soroš „zakasnio“ bar 20 godina sa identifikacijom Kine kao glavnog neprijatelja „otvorenog društva“.

Prioritet — rusofobija

Kina donedavno nije označavana kao „smrtni neprijatelj“, jer su Amerikanci, a Soroš pripada njihovom „naddruštvu“, prvo udarili na „dežurnog krivca“ Rusiju, zbog odavno razvijene rusofobije, dodaje Reljić.

Sagovornik Sputnjika podseća na intervenciju na Tjenanmenu iz 1989. godine, gde je CIA bezuspešno pokušala da sruši kinesku vlast, posle koje je stvorena slika o Kini kao jednoj poludivljoj, komunističkoj državi, a iza te američke kulise „nastala je najmoćnija ekonomska sila na svetu“.

„Kad pogledate statistiku, od 2008. do danas, Kina je razvila svoj bruto društveni proizvod za recimo 167 odsto, a u međuvremenu je BDP Evropske unije minus dva odsto. Sada su Kinezi postali i glavni turisti u svetu. Međutim, Amerikanci to nisu uzimali za ozbiljno zato što su vodili svoj rat protiv Rusije. Kad su to uočili, a to je otprilike u poslednjih godinu dana kad počinje uvođenje sankcija, pretnje, odjednom počinju da shvataju da ne postoji moćna ekonomija odvojena od moći države“, kaže Reljić.

Reljić dodaje da će tek početi velika kampanja protiv Kine u SAD, ali je ona odavno zakasnela, a Soroš se pokazao kao čovek koji više veruje svom uverenju nego realnosti, što je, inače, karakteristično ponašanje za Amerikance.

Pljačkaši ne čiste svoje dvorište

Soroševa kampanja više ne može da postigne nikakav efekat, jer se zna da će već sledeće godine Kina biti najveća ekonomija sveta, što nije nikakvo čudo, pošto je i do pre dva veka „bila najveća svetska ekonomija“, naglašava Reljić.

Na pitanje zašto Soroš pod stare dane ulazi u sukob sa zemljom u kojoj ne može ništa da postigne, dok ima moćne neprijatelje u „svom dvorištu“, poput Donalda Trampa i populista širom Evrope, Reljić odgovara da je Kina za njega „stvarno najveća opasnost“.

„Zapad nikad nije čistio prvo svoje dvorište. Zapad je uvek bio agresivna civilizacija, odnosno, kako je Torsten Veblen, čuveni američki ekonomista zove — pljačkaška civilizacija. Dakle, moć Zapada počiva na pljačkanju čitavog sveta i oni su počeli da shvataju koliki je Kina problem u trenutku kad moraju da dele tržišta. Kina danas drži veći deo Afrike nego oni, a u Aziji kao velika sila ona za njih postaje nešto nedokučivo. Imate ovaj slučaj sa Sirijom, gde Amerika praktično postaje drugorazredna sila na Bliskom istoku, gde su apsolutno dominirali“, kaže Reljić.

Na Kini je palo sve na čemu se zasnivala američka moć, naglašava sagovornik „Sputnjika“. Prvo, ideja da kapitalizam može nastati van okvira zacrtanih na Zapadu, a drugo, propala je kampanja da u komunizmu ne može da nastane ništa, dodaje bivši glavni i odgovorni urednik NIN-a.

Opravdana buka

Na čelu države koja je preuzela sve operativne vrednosti Zapada — svetsko tržište, slobodnu konkurenciju, razvijanje trgovina i proizvodnje tako što postiže najbolje uslove, odnosno proizvodi najkonkurentnije proizvode — Kina je nadmoćna kao zemlja kojom vlada Komunistička partija.

„Za čoveka koji je bio antikomunista, a ta njegova priča o otvorenom društvu je antikomunistička i ona je korišćena ovde da bi se evropski istok preobratio i postao privezak Zapada, u tom smislu, moramo da razumemo da je Soroševa buka opravdana“, smatra Reljić.

Soroševa „preporuka“ da Sjedinjene Države izvrše pritisak na kompanije poput „Huaveja“ ne bi li podstakle Kinu na otvaranje, za Reljića deluje naivno, jer Amerikanci mogu pritiskati slabe države, ali danas više nemaju tu moć da vrše pritisak ni na slabije privrede od kineske.

Reljić podseća da je nedavno vlasnik „Huaveja“, iako je reč o privatno-državnoj kompaniji, ponudio da proda akcije nekom na Zapadu ne bi li se nastavio rad na usavršavanju 5G mreže, međutim, nije dobio nikakav odgovor sa druge strane, jer „oni razumeju da su slabiji od Kine“.

Sve kad bi i prodao akcije Zapadu, „Huavej“ bi i dalje bio deo kineske moći, jer su Kinezi već razvili te tehnologije i procenjuje se da su u toj oblasti deset godina ispred Zapada, kaže Reljić.

Zašto je Kina naprednija

Kinezi ulažu u fundamentalna istraživanja, a u Americi je sve povezano sa komercijalnim, dodaje on.

„Kina je utemeljenija država za napredak zato što ima velika ulaganja u fundamentalna istraživanja, a onda se iz njih izvodi ono što je konkurentno na svetskom tržištu. Njegov strah je opravdan i nijedna od tih mera koje su oni koristili, recimo protiv nas, u sukobu sa takvom jednom državom ne može dati rezultat. Ta država je dovoljno velika kao Rusija i možete da im držite sankcije deset godina, a da se to ne vidi kao neko veliko dostignuće“, kaže Reljić.
Danas je i drugi deo sveta veći od onog dela koji je bio pod američkim uticajem, ističe sagovornik „Sputnjika“.

„To se najbolje vidi po povlačenju priznanja Kosova, što nije posledica neke naše velike operativnosti, već slabljenja moći Amerike. Oni koji su priznali nezavisnost Kosova kad im je rečeno, sad mogu i da se predomisle, zato što više ne osećaju tu moć koja ih je na to naterala“, kaže Reljić.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Anonimni

    Sitna mala beznacajna RIBA ,cak sta vise mislim da ni jedan kinez nije cuo za njega a ako i jeste ,zaboli ga uvo!

Napišite komentar