U trendu

Hrvati pali u depresiju zbog Konstrakte: „Mi smo dosadan i bezvezan narod, Srbi su zanimljiviji“

Srbija je prolaskom Konstrakte u finale Evrovizije postala jedina zemlja bivše Jugoslavije koja je otišla u dalje takmičenje, a na hrvatskom portalu Index.hr, izašla je analiza prilika koje Hrvatsku iz godine u godinu udalje od finalne večeri takmičenja. Loš izbor pesme ili teorija zavere, šta se krije iza ponavljanog neuspeha Hrvatske? Šta god bio razlog, čini se da im ipak najteže pada što je Srbija poslala nekog sa „legitimno kul pričom“. Analizu nesrećnih prilika Hrvatske koja je izvršena na pomenutom portalu vam prenosimo u celosti.

„Iza nas je još jedna Evrovizija, što u prevodu znači još jedna prilika da iscrpno analiziramo razloge zbog kojih ponovo nismo ušli u finale.

I kao i mnogo puta do sad, i ove godine imamo bezbroj teorija oko toga je li za loš plasman kriv izbor pesme, izbor izvođača ili izbor ljudi koje smo s loše izabranim izvođačima poslali da nas predstavljaju na izboru pesme koju ćemo zaboraviti nedelju dana nakon što cela priča završi.

Naravno, uvek postoji dovoljan broj onih koji će krivicu u potpunosti svaliti na belosvetsku zaveru i igrače iz senke koji svim silama rade na tome da nas zaustave u naumu da muzički pokorimo Evropu.

No i takvih je sve manje jer kao da smo postali svesni činjenice da problem verovatno nije u njima nego u nama.

Smešna je to i otužna priča koju smo previše puta čuli i pročitali, a rezultat sveg tog masovnog naklapanja (stručnjaka i laika) je spoznaja da nismo naučili ni saznali apsolutno ništa. Najbolji plasman u poslednjih 20 godina je 11. mesto, a silno teoretisanje i „kuženje“ u poslednjih pet godina dovelo nas je do serije izvođača koji nisu ni dogurali do finala.

Konstraktina prva izjava posle prolaza u finale

Uvereni smo da imamo hit, ali ispostavi se da nemamo. Poput Hrvoja Zekanovića i njegove kesice „kokaina“, verovali smo da ćemo razvaliti, ali na kraju ispadnemo p*srani.

I možemo još sto puta ponoviti da nam nije bitno, ali bitno nam je. U redu, nije bitno kao fudbal, ali bilo bi super s nestrpljenjem gledati ko će nam dati najveći broj bodova i mrzeti kompletan narod ako nam iste te bodove ne daju. Sećate li se uopšte procesa davanja bodova? Verovatno ne jer bilo je davno.

Uglavnom, mi smo malen narod i u prirodi nam je da pridajemo veliku važnost nebitnim stvarima kao što je, na primer, jesu li preci glumca Erika Bane iz Hrvatske ili je li neko marginalno poznat slučajno spomenuo našu zemlju.

Nažalost, u ovoj smo fazi potpuno obeznađeni i obeshrabreni. Kao da smo kompletno odustali od ideje da će nam Evrovizija doneti bilo šta drugo osim čemera. Miju Dimšić smo u Torino poslali s nivoom nacionalne euforije i entuzijazma kakav viđamo kod terminalnih bolesnika.

U ovoj fazi ne tražimo puno, a još manje očekujemo: „Idi ti samo i lepo nam se provedi. Upij čarobni Torino. Poseti Palazzo Reale, isprobaj Salsiccia kobasice i kupi sebi neki zgodan suvenir, a ostalo je manje bitno“.

Što ako?

Samopouzdanje nam dodatno sjebava i činjenica da je srpska predstavnica apsolutni hit, ne samo u regiji nego i generalno. Još bismo nekako preživeli da je reč o Sloveniji ili da su Srbi poslali nekog ko nema šanse, ali ne, oni šalju nekog s legitimno kul pričom.

I onda smo prisiljeni, kad sve zbrojimo i oduzmemo, da postavimo sebi jedno bitno pitanje.

Jesmo li mi kao narod uistinu takvi bezveznjaci da u 20 godina nismo pronašli ništa zanimljivije i uzbudljivije od Ivana Mikulića, Borisa Novkovića, Klape s Mora ili Roka Blaževića? Je li i Evropa nanjušila ono u šta mnogi od nas već dugo sumnjaju?

Da, imamo more, lepu prirodu i možete se dobro najesti, ali što se zabave i pop kulture tiče, generalno gledajući – nismo baš preterano zanimljivi. Istina, kompletan Evrosong je mrtva dosada, ali ne radi se više o Evrosongu nego o tome da su Srbi ponovno zanimljiviji od nas. A Srbi su jedina bitna referenca. Tim više jer po zabavu redovno odlazimo u Srbiju – bili to filmovi, muzika ili noćni provod.

Što ako problem nije u izboru pesme, lošoj strategiji ili pogrešnom pristupu Evroviziji? Što ako uopšte nemamo nekog koga bismo mogli da pošaljemo ili ko bi bio dovoljno zanimljiv i voljan da učestvuje u nečem toliko dosadnom kao što je Dora?

Što ako smo jednostavno dosadan narod?

Što ako cela Evropa zna našu tajnu“, pitaju se na portalu Index.hr.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (5)