„Ona me ucenjuje i dete mi je frustrirano“: Milan Popović progovorio o odnosu sa Severinom
Srpski preduzetnik Milan Popović govorio je za hrvatski portal „Net.hr“. Tema je bila njegova i Severinina borba za starateljstvo nad njihovim zajedničkim sinom Aleksandrom. Dan ranije, preduzetnik i pevačica su se ponovo suočili na Opštinskom građanskom sudu u Zagrebu.
Zanimala nas je njegova strana priče: Je l’ njegov cilj da zaista uzme Severini dete. To mu, kaže, nikada nije bila namera i voleo bi kada bi za to prestali da ga optužuju. Jedino što želi je, tvrdi, da on i detetova majka budu ravnopravni u životu malenog Aleksandra i da zajedno donose odluke vezane uz njegovo odgajanje i budućnost.
Upravo je to što Severina ne želi da razgovara s njim, čak ni kada je o Aleksandru reč, njegova najveća frustracija. Usprkos tome, o svojoj bivšoj partnerki nije rekao nijednu ružnu reč. Opušteno i pristojno, odmah je na početku rekao da ne želi da razgovara o tome kako on i sin provode zajedničko vreme.
– To je privatni život mog deteta i ne bih voleo da govorimo o tome- rekao je Milan i napomenuo da samo želi da javnost prestane da ga gleda kao negativca.
No, ovaj je intervju dao isključivo kao – roditelj.
U ponedeljak je na Opštinskom sudu u Zagrebu održano još jedno ročiste na kojem ste bili Vi i Severina. Navodno je rasprava bila vrlo burna. U kakvom ste odnosu sa Severinom? Razgovarate li uopšte kada niste u sudnici?
Ne razgovaramo. Nažalost, Severina uporno odbija bilo kakav vid komunikacije sa mnom. Njeni uslovi za uspostavljanje komunikacije su za mene neprihvatljivi i nemaju nikakve veze s detetom. Da je rasprava bila burna, bila je, i nastaviće se u tom tonu zbog opstrukcije i metoda odugovlačenja koje Severinin advokatski tim uporno primenjuje u ovom procesu. Evropski sud je nedavno u jednom odgovoru na žalbu u procesu protiv Hrvatske naglasio da u sporovima gde se radi o dobrobiti deteta prioritet mora imati dobrobit deteta, a ne formalnosti u postupcima. U našem slučaju, nažalost, suprotna strana insistira na njima i koristi ih da odugovlači i opstruira sam proces, što je izravno protivno interesu deteta.
Kako taj nedostatak komunikacije između vas i Severine utiče na Aleksandra?
Ako pitate bilo kojeg psihologa i onoga ko se bavi decom, pogotovo decom rastavljenih roditelja, čak i ako pitate našeg sina Aleksandra što bi najviše želeo, on bi vam odgovorio da bi najviše želeo da mama i tata budu zajedno. To je prva stvar koju bi svako dete rastavljenih roditelja želelo. Druga stvar je, ako to već nije moguće, onda da vidi mamu i tatu kako komuniciraju. Ako pođete od tih pretpostavki, dakle, ako mi već ne možemo biti zajedno ili nismo zajedno, onda barem da komuniciramo normalno pred detetom, da dete dobije barem malo užitka od onoga što je njemu kao malom detetu najvažnije u životu, što mu čini najveću radost. Za mene je neshvatljivo da majka svesno odbija bilo kakvu komunikaciju, iako zna da je to direktno protivno želji našeg deteta.
Rekli ste da primopredaju Aleksandra obavljate s trećim osobama. Šta mislite o tome?
Tako je. Rekao sam već da je njegova želja, kada oni već ne mogu biti zajedno, da mama i tata razgovaraju. To je idealna prilika da on vidi kako mama i tata komuniciraju, barem na vratima, da se malo našalimo, ali uzalud. I pored svih preporuka struke i svog pričanja o tome, sve uzalud, majka se odbija pojaviti na vratima kod primopredaje, nego se pojavljuju različite treće osobe. Ona ga pozdravlja od gore sa stepeništa, Aleksandar bude sav rastrzan, hteo bi da otrči ka njoj, a istovremeno se pozdravi i sa tatom pa se uvek još jednom vrati, pa me zove ‘tata, vrati se’, zagrli me još jednom, poljubi, umesto da se majka spusti dole, da porazgovaramo pred njim.
https://www.instagram.com/p/BdGV95nAthA/?taken-by=severina
Jeste li objasnili Aleksandru zašto mama i tata ne mogu da budu zajedno? Je li on toga svestan?
Nije svestan jer on stalno o tome govori. Aleksandra kada pitate što bi najviše želeo u vezi mame i tate, on bi rekao da budu zajedno. Teško ćete mu do nekog zrelijeg dečijeg uzrasta moći da objasnite zašto mama i tata nisu zajedno. Ja preferiram priču da su se mama i tata tako dogovorili i da je to za sve nas tako najbolje.
Aleksandar sada zapravo ima i dve porodice jer i vi imate novu partnerku, Bojanu, i još jedno dete. I Severina ima novog partnera. Shvata li Aleksandar taj deo, da sada ima dve porodice?
Očigledno ne shvata čim je njemu u glavi da bi mama i tata trebalo da budu zajedno. To je normalno, to je kod sve dece rastavljenih roditelja tako. Svi ostali sudionici u njegovu životu su treće osobe, stranci, bez obzira koju titulu oni nosili.
Govorite i o Bojani i o Igoru kao o trećim osobama. Ne smatrate li da su i oni važan deo Aleksandrova života?
Ne smatram. Mislim da bi oni trebalo da budu sporedna, pomoćna podrška roditeljima. Majka i otac moraju biti prioritet. Aleksandrova privrženost ostaje njegovim roditeljima. Kada Aleksandar kaže da je gladan, kaže ‘tata, gladan sam’, a ne ‘Bojana, gladan sam’. Roditelj je taj koji uvek mora biti tu za njega. Svi drugi su sporedni.
Kakav je odnos Aleksandra i vaše nove partnerke i drugog sina?
Mogu samo reći da Aleksandar jedva čeka da vidi bracu, da ga stalno grli, ljubi i da jedva čeka da se ponovno vide kada se rastanu.
Utiče li vaš odnos sa Severinom na vaš odnos s Bojanom?
Severina i ja nemamo nikakav odnos. Mi bi trebalo da budemo roditelji, da imamo roditeljski odnos u vezi našeg sina, ali mi nemamo ni taj odnos. Komunikacija koju Severina i ja imamo se održava samo putem e-maila i SMS-a i striktno je ograničena na naše dete, što je i u redu i trebalo bi da bude normalno. No, šteta je što je ta komunikacija vrlo štura, to jest, budući da se ne možemo ni oko čega dogovoriti, uglavnom zbog majčinog odbijanja da odgovori na moje predloge i moje preporuke. Majka mene ne smatra ravnopravnim roditeljem našem sinu. Nedavno nije htela da odgovori na pitanje jesam li ja ravnopravan roditelj u životu našeg deteta. Ne želi da odgovori ni na jednu moju preporuku, pitanje ni predlog u vezi sa Aleksandrom jer je pitanje smatra li ona uopšte da bi ja trebalo da budem ravnopravan u njegovu životu.
Aleksandar ove godine kreće u školu. Pre je bio problem njegov odlazak u vrtić. O čemu je zapravo bila reč, zašto niste hteli da Aleksandar ide u vrtić?
To je još jedna manipulacija njegove majke i njenog PR tima. Nije istina da ja nisam želio da Aleksandar ide u vrtić. Majka ga je upisala u vrtić bez mog znanja i bez moje suglasnosti. Nazvao sam vrtić i pitao sam direktorku kako je mogla da upiše dete bez saglasnosti oba roditelja. Pretpostavljam da je direktorka tada nazvala majku, a budući da je ona verojatno rekla da sam dao saglasnost, ona je zamolila majku da je donese. Majka je tada sama ispisala dete iz vrtića, od mene i dalje nije ni tada tražila saglasnost, nego je tražila od suda da on umesto mene da suglasnost. Ovo se sve povezuje u celinu: ako majka mene ne smatra ravnopravnim roditeljem, verojatno misli ‘zašto bih uopšte pitala njega za saglasnost, pitaću sud da mi da saglasnost’. Sud je presudio da nije nadležan i da se roditelji sami dogovore, i tek ako se roditelji ne mogu sami dogovoriti, tek onda da se obrate sudu. Zašto se ne bismo dogovorili? Ja bih ponudio nekoliko opcija, ona nekoliko, i tek tada kada se ne bismo mogli usuglasiti, OK, neka sud odluči. Ali ako se mi ni ne pokušamo dogovoriti oko toga, nego idemo na sud, smatram da je to, kao prvo, opterećenje za sudski sastav, drugo, majka izbegava to da mene uključi u proces roditeljstva, i treće, najgore, celu tu priču plasira kao da su ona i dete žrtve mog nepostupanja ili mog nesaradljivog postupanja.
Šta ćete sada kada je u pitanju škola?
Ni tu nemamo nikakav dijalog, iako ga ja uporno pokušavam inicirati, ali ne uspevam. Majka uslovljava da se o školi razgovara tek kada rešimo neke druge stvari koje nemaju veze s detetom, kao što su moje tužbe za klevetu i za zaštitu privatnosti deteta. Trenutno se tumači da sam ja taj koji izbegava dogovor, s obzirom na to da ne prihvatam njen predlog u vezi sa tim. Ona me zapravo ucenjuje stvarima koje nemaju veze s detetom. Rekao sam joj da sam se spreman dogovoriti oko deteta, spreman sam na dogovor i oko drugih stvari, ali daj da odvojimo te dve stvari: jedno je dogovor oko deteta, a drugo dogovor oko svega ostaloga. Sve se možemo dogovoriti, ali daj da ne mešamo babe i žabe. Ne, ona je čak i u tom predlogu dogovora napisala da on vredi ako ja povučem sve tužbe i da ne podižem nove, što znači da ona može dalje slobodno klevetati, a ja ne smem ništa reći jer ona može jednom SMS porukom poništiti taj dogovor. To je za mene neprihvatljivo.
Navodno insistirate na tome da Aleksandar ide u privatnu školu, a ne u državnu, kao što želi njegova majka. Zašto?
Zato što je manje učenika u razredu i profesor im može posvetiti više pažnje. Mislim da će biti lakše zaštititi Aleksandra od toga da ga druga deca zadirkuju, odnosno, da će biti lakše postići da ga prestanu zadirkivati. Obratio sam se stručnjacima u vezi toga. Živimo u podneblju u kakvom živimo i postoji rizik da će deca zadirkivati Aleksandra zbog nekih majčinih postupaka iz prošlosti. Moja i majčina odgovornost je pronaći način kako to maksimalno sprečiti. Dok smo još normalno komunicirali, dok je Aleksandar još bio jako mali, razgovarali smo o tome da bi Aleksandar, kada krene u školu, išao u školu u Švajcarskoj ili Engleskoj, baš zbog tog rizika, jer smo i tada bili svesni toga. Zašto njegova majka sada potencira neku državnu školu, kada je svesna tog rizika, ne znam. Mislim da je u ovom slučaju ponovno interes deteta sekundaran i da se radi o tome da bude kontra onoga što bih ja voleo kako da bude.
Znači, čini se da nećete tako brzo zakopati ratnu sekiru?
https://www.instagram.com/p/BcRxxvwgv2C/?taken-by=severina
Aleksandar raste, on je zreo mali čovek, mislim da već sam vidi neke stvari. Znate kako je, ako je pre, kada je bio mali, jeo sve vrste hrane, sada već ima svoj ukus, sada zna šta hoće da jede, a šta neće. Mislim da će tako i sam odlučiti u kojim se situacijama želi nalaziti, a u kojima ne želi, gde želi da živi, a gde ne želi i s kim želi provoditi više ili manje vremena. Mislim da će to biti ključno u ovom postupku, a što je i ono o čemu struka sve vreme govori, da su na kraju deca ta koja odlučuju o svojoj sudbini i svom životu. Ja ne bih to nazvao ratnim sekirama, odbijam to nazivati i borbom za starateljstvo, i dalje to zovem procesom pokušaja postizanja sporazuma. Jer, ovo sve što ja radim je u interesu toga da majka i ja sednemo i dogovorimo se. Bilo koji rat da započnete, on završava tako da zaraćene strane sednu za stol i dogovore se. Pitanje je samo koliko će to trajati, ali mislim da će ključnu ulogu u tome odigrati Aleksandar, kada izrazi svoju želju. A to će biti vrlo brzo. Po međunarodnoj konvenciji, ako se ne varam, to je s osam godina. Prema Pravilniku biste dete već sada mogli da pitate šta želi, ali po Konvenciji je to s osam godina. Severina je inače ta koja je pokrenula prvi sudski postupak u 2013. i od mene tražila da se ja odreknem deteta.
Mislite li da je to za njega teška odluka?
Poenta bilo kakvog dogovora, čak i kad Aleksandar bude o tome odlučivao, je da mu se da mogućnost da on može reći i ‘tata, hoću živeti kod tebe, ali želim videti mamu kad god to poželim’. Poenta ovog procesa nije da dođemo u situaciju gde će sud ograničiti viđanje deteta s jednim od roditelja. Peanta je da dete živi s onim roditeljem koji je maksimalno saradljiv, koji postupa u interesu deteta i koji će maksimalno jetetu omogućiti da bude s drugim roditeljem, kad god dete to poželi, jer to je u njegovom najboljem interesu. To je poenta celog ovog procesa.
Mislite li da će Aleksandar radije biti s vama?
Nisam to nikada rekao.
Bojite li se njegove odluke?
Ne, ne bojim se nikakve njegove odluke. Možda će Aleksandar reći nakon tri dana ili pet dana ‘tata, ja sada želim ići malo kod mame’. On meni stalno govori da govori majci da želi ići kod mene, a ona mu to ne dopušta. I naravno da je dete tada frustrirano. Ali, nije važno ono što bih ja hteo. Ja bih želio da bude onako kako Aleksandar želi i da je on sretan. Jedna od bitnih stvari koje sam preuzeo kako bih olakšao Aleksandru prelaženje od jednog do drugog roditelja je to što sam dobio boravišnu dozvolu u Zagrebu. To sam dobio na potpuno zakonit način, kao član porodice državljanina Hrvatske. To je standardna procedura u MUP-u koja je usklađena s međunarodnim konvencijama po kojima je Hrvatska obvezna maksimalno olakšati susrete i druženja članova porodice. Kupili smo kuću, porodica Popović ima kuću u Zagrebu. Nadam se da ćemo se u naredna dva meseca useliti u nju. Sve vreme koje provodim s Aleksandrom, osim u letnjim mesecima kada smo na moru, na brodu, na Kipru, provodim u Zagrebu. Počeo sam da organizujem svoj svakodnevni život kao da mi je ovo druga kuća. Jedan sin mi je u Beogradu, drugi sin mi je u Zagrebu, pa stvaram uslove da živim jednako kvalitetno ovde kao što živim i tamo. Zagreb mi se jako sviđa, ima savršenu infrastrukturu; bez obzira na to što mediji pisali i političari pričali, ja sam naišao samo na podršku ljudi, na nasmejana lica, na prijateljski raspoložene ljude i boravak u Zagrebu mi je ugodan. Bojana i Milan će dolaziti ovamo i redovno nas posećivati. Kuću sam proširio baš zato da im omogućim da češće dolaze. Sve je napravljeno kako bi bio omogućen prostor za veću porodicu.
Prati vas glas da konstantno podižete nove tužbe protiv Severine i njoj bliskih osoba. Kako to komentarišete?
Često se spominje ta brojka od trideset i ne znam koliko tužbi. Tužio sam ih zbog objavljivanja Aleksandrovih fotografija jer želim sačuvati njegovu privatnost i zbog klevete. Sve što ja kažem oni demantiraju, ali ne mogu me tužiti jer govorim istinu. Demantuju me bez argumenata. Ja za svoje tužbe imam argumente. Tužio sam Igora zbog objavljivanja fotografija svoga sina, a sud je rekao da bismo, budući da Severina i ja imamo zajedničko skrbništvo, trebalo zajedno tužiti treću osobu i zaštititi interese deteta. Onda sam ja tražio da sud donese odluku prema kojoj mogu sam zastupati Aleksandra kada je reč o zaštiti privatnosti deteta. Tu presudu sam dobio. Oni su se žalili i sad čekam odgovor na žalbu i da ta presuda postane pravomoćna. Onda ću moći samostalno zastupati Aleksandra i tužiti bilo koga tko objavljuje njegove fotografije bez moje suglasnosti. Sada sam dobio odgovor od Instagrama, jer sam se i tamo obratio, i maknuli su Aleksandrove fotografije s Igorovog profila. To je za mene megapobeda. Ne želim da se slike mog deteta koriste u bilo kakve svrhe pa tako ni za nečiju samopromociju. Majka može otvoriti privatni profil na kojem će imati uski krug prijatelja i neka objavljuje takve fotografije ili neka na svom javnom profilu zabrani preuzimanje fotografija, no ona ih očito svjesno objavljuje i dopušta njihovo korištenje, što meni smeta i što je po mišljenju struke jako štetno za dete.
Je li istina da ste u Srbiji podigli tužbu protiv Severine u kojoj tražite puno starateljstvo nad sinom?
To je isto jedna od konstrukcija koja se provlači po svim medijima i sudovima i dopisima koje pišu svim mogućim instancama. Radilo se o tome da je Severina ostavila dete trećim osobama u Beogradu. Meni nije rekla da je dete u Beogradu, nije mi rekla da ide na put i nije mi predložila da Aleksandar ostane sa mnom dok je ona na tom putu. Ja sam saznao preko trećih osoba da je Severina na putu, da je dete kod nekih meni potpuno nepoznatih ljudi i tražio sam da sud donese privremenu meru po kojoj bi mi bilo omogućeno da se sam staram o Aleksandru dok se majka ne vrati. Taj zahtev za privremenom merom je izgubio smisao onog trenutka kada se majka vratila i nastavila skrbiti o Aleksandru. Taj se moj zahtjev zloupotrebljava i prikazuje kao da sam ja hteo za stalno Severini oduzeti starateljstvo, da sam hteo taj postupak provesti u Srbiji umesto u Hrvatskoj… Znači, čista konstrukcija. To ne bi bilo prvi put da majka na dulje vreme ostavlja Aleksandra samog. Primer je i kada je prošle godine bila gotovo 50 dana u Americi, bez da je bilo koga obavestila o tome i nadala se da niko nikada neće saznati da je dete ostavila bez na 50 dana. Kada sam ja to saznao preko američke imigrantske službe, uzeo sam Aleksandra ka sebi dok se ona ne vrati. Onda je ona mene tužila za otmicu deteta, ali sve te prijave su odbačene.
„I ja sam majka“ koja je bila podrška Severini, ali kako je brzo nastala, tako se brzo i ugasila, jer je ideja žena koje su je pokrenule bila pomoći ženama koje imaju problema sa sistemom koji je prema njima nepravedan, a ubrzo je postala stranica za pljuvanje očeva njihove dece.
Smatrate li da je Severina dobra majka?
Nisam merodavan da o tome sudim. Mogu samo reći da neki njeni postupci nisu u Aleksandrovim interesima. Aleksandar je taj koji će na kraju najbolje presuditi je li Severina, odnosno, je li bila dobra majka.
Poštujete li je kao majku svoga deteta?
Naravno da je poštujem. U prvom redu poštujem je zbog našeg sina koji će uvijek jednako voleti i mamu i tatu.
Je li vam žao što je vaš odnos takav kakav je?
https://www.instagram.com/p/BbAWP88At6C/?taken-by=severina
Opet govorim kao roditelj, žao mi je što je takav jer mislim da bismo detetu mogli mnogo više pružiti kada bismo se ponašali kao ravnopravni, odgovorni roditelji u odnosu na njega.
Šta mislite, zašto Severina ne želi da sarađuje s vama?
Ako mi verujete, ja još ni sada nakon četiri i po godine kako je sve ovo počelo ne znam ni naslutiti šta bi mogao biti razlog. Apsurdno mi je što ona sve vreme govori da sam se počeo suditi otkad je ona u vezi s Kojićem i pokušava predstaviti kao da sve činim iz ljubomore, a ne zbog sina. Proces se vodio i pre nego je ona započela vezu s Igorom Kojićem. Ja bih više od svega volio da ona bude sretna u braku jer bi moj sin tada imao srećno okruženje i sretnu i zadovoljnu majku. Volio bih i da oni imaju svoje dete kako bi se u Igoru javio očinski instinkt i kako bi Aleksandar imao još sestru ili brata.
Kakav rasplet ove situacije očekujete?
Neka sud presudi u skladu s Porodičnim zakonom i praksom i u skladu s mišljenjima struke. I, najvažnije od svega, neka presudi što pre. Ovaj proces se odužio mnogo više nego je to po Konvencijama predviđeno, a sve to već polako utiče i na dete.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.