Assassin’s Creed: Director’s Cut
Kada priča o neustrašivom ubici Altairu počinje natpisom da je igra plod fikcije inspirisane istorijskim događajima i likovima, a dizajnirao ju je, razvio i producirao multikulturalni tim s različitim religijskim uverenjima, onda se čovek prosto mora zapitati dokle smo došli. Zar je došlo do toga da se igra koja dotiče hrišćanstvo i islam mora na početku opravdavati? Toliko nas je strah od verskih fanatika da moramo da opravdavamo zabavu? I ostatak igre sličan je samom početku – krenulo se s nekim dobrim idejama, ali je njihova realizacija pod znakom pitanja.
Radnja prati Dezmonda Majlsa (Desmond Miles), kojeg otimaju i transportuju u Abstergo Industries, gde ga primoravaju da koristi Animus, spravu koja osobu može navesti da proživi genetska sećanja. Možda "primorati" nije prava reč, jer Majlsu kažu šta mora uraditi, a ovaj se skoro bez pitanja pokorava. Nemojte misliti da smo vam sad pokvarili radnju, jer se glavnina priče događa u prošlosti, u doba Trećeg krstaškog pohoda, i moramo priznati da je pristojna. Pomešana s onom u Majlsovoj sadašnjosti gradi odličan temelj za buduće nastavke serijala, kojih će sigurno biti.
Assassin’s Creed je zamišljen je kao Grand Theft Auto u pustinji – imate tri velika grada i pokrajinu između njih. Altair juri svojim konjem između njih, ali kad jednom "otkrijete" gradove, možete se jednostavno "teleportovati" između njih, što štedi vreme. Kad stignete u gradove, obično ćete posetiti biro u kojem će vam dati zadatke, tj. reći vam šta morate proveriti kako biste dobili odobrenje da se dočepate buduće žrtve i rešite je ovozemaljskog tela. I u tom delu Assassin’s Creed jednostavno briljira. Gradovi su veliki, a svaki put kad se vratite (kasnije misije vas vraćaju), otvori se novi deo. Možete hodati ulicama koje su prepune ljudi, ali najverojatnije će svi birati krovove. Altair je neverovatan atletski tip koji se kreće skladno i najteže vratolomije izvodi kao od šale – trčanje po krovu, skakanje na drugu zgradu, a veranje na najviši minaret kako biste videli kompletan grad njemu izgleda lako, ali je neverovatno efektno. Ma koliko puta bacili pogled na panoramu, svaki put ćete ostati zapanjeni arhitekturom i količinom detalja.
U igri na raspolaganju imate četiri "vrste" napada – oštrica kojom izvodite tiha ubistva "iskače" iz rukava i zbog nje je Altair morao da odreže prst leve ruke; mač služi za odbranu kad se tihi pristup pretvori u glasan i stražari nagrnu; noževi za bacanje sređuju neprijatelje iz daljine, a tu je i pesnica, kako biste ubedili određene ljude da vam daju informacije. Borba mačem ima dosta finesa, ali igra ih uopšte ne koristi – kad na vas navale stražari (skoro uvek se radi o barem tri ili više), jedino možete da držite blok, čekate da jedan od njih zamahne i u tom trenutku krenete u napad. Altair će se izmaći, napraviti efektan potez i obično prilično krvavo dokrajčiti jadnika. Zbog toga su u stvari borbe jako jednolične i dosadne, pa ćete nakon nekog vremena jednostavno početi da ih izbegavate. Misije pate od sličnog problema ponavljanja i dosade, jer su skoro sve iste.
Tehnički gledano, igra je prilično impresivna; pejzaž kojim jašete između gradova, ogromni gradovi krcati ljudima, pogled koji se proteže kilometrima, gomila detalja, žamor na trgovima (kao i povremeni iritirajući glas, koji se, kao i dobar deo igre, stalno ponavlja) i neverovatan sistem – jednostavno, ideš! Ali, problem je što treba imati mnogo dobru mašinu da biste se upustili u sve te silne akrobacije. Ako vam nije jasno o čemu govorimo, pogledajte samo info box i probajte da pročitate koja je minimalna konfiguracija za komotno igranje.
Assassin’s Creed je igra gde toliko toga radi prosečno i ponavljački da jednostavno ne možete verovati da su na nju utrošeni ogromni milioni. Međutim, kad vidite gradove, kad počnete da trčite po krovovima i skačete sa zgrada, jednostavno ne možete a da ne obožavate taj deo. Ako ništa drugo, Assassin’s Creed je pokazao šta u budućnosti možemo očekivati od njega – neke ideje su super, neki delovi igre su fantastični, ali glavna stvar će biti prepravljanje dosadnih misija i sistema borbe, jer to inače zanimljivu igru gura među naslove koje treba izbegavati.
Koristan link
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.