Dark Void

Mora se priznati da se pre početka igranja igre Dark Void može javiti prilična doza skepse, jer ideja pucačine uz korišćenje džet paka nije nešto što će na prvi pogled oduševiti mnoge. Ipak, na kraju ispada da su autori imali vrlo dobre zamisli i na trenutke odličnu realizaciju, ali i prilično praznog hoda koji umrtvljuje osećaj napetosti i uživanja u igri. Uz malo više dorade i uvrštavanje mrežne igre, makar i najjednostavnije, Dark Void je mogao biti naslov za preporuku, ali ni u ovom obliku ne može se reći da je loš.
Priča nam predstavlja Vila, klasičnog američkog junačinu. Pilotirajući iznad Bermudskog trougla, Vil doživljava nesreću koja ga baca u paralelni svet. U njemu pronalazi ostale preživele koji su na sličan način dospeli u novu okolinu, a među njima je i naš Nikola Tesla, koji će ga podariti zanimljivim leđnim dodatkom zbog kojeg se Dark Void isplati zaigrati. Naravno, tu su i neizostavni negativci, zli vanzemaljci koji spremaju invaziju na nama stvarni svet, što će naš heroj pokušati da spreči. Kao što je već rečeno, sam početak nije nešto čime bi neko mogao biti oduševljen jer je reč o klasičnoj pucačini iz trećeg lica uz obilato korišćenje zaklona ako se odlučite na takav stil igre. Naime, stvar savršeno funkcioniše, ali protivnici su prilično imuni na metke i potrebno je nekoliko headshot-ova da bismo ih ubili, ali nisu toliko otporni na blisku borbu, pa je mnogo jednostavnije zaletati se u svakog posebno i razbijati im glave, pucati im u leđa ili ih lomiti uz neku drugu efektnu animaciju.
Kad napokon dobijete džet pak, Dark Void postaje potpuno novo, daleko uzbudljivije iskustvo. Leteti je moguće u bilo kojem trenutku, a igra vam daje potpuno slobodne ruke da nastavite kuda želite. Možda vam se više sviđa upucavanje, pa ćete pešačeći odraditi pucačke delove igre, verovatno ćete letenje koristiti samo da biste došli do protivnika koji se nalaze na visini ili se vinuti u nebo, prebaciti na levitaciju i skidati ejlijene snajperom s visine dok polako padate. Naravno, postoje i delovi igre u kojima je letenje neophodno, a u njima ganjate vanzemaljce u njihovim letelicama, koje čak možete preuzeti pa vi njima upravljati. Mora se napomenuti da tokom leta postoji gomila akrobatskih poteza i manevara kojima se može lako otresti od protivnika na repu, kao i doći u povoljnu poziciju za skidanje protivnika s neba.
Moraju se pohvaliti i kontrole, s obzirom na to da je ipak reč o igri primarno rađenoj za konzole, ali igranje mišem i tastaturom je uz malo podešavanja osetljivosti više nego prijatno i, što je još važnije, zabavno. Od nedostataka je primetna nešto slabija grafika, protivnici koji se ponavljaju i nedostatak multiplejera, samo zbog činjenice da će većini igrača u letačkim delovima pasti na pamet da bi bilo dobro zaigrati deathmatch na ovaj način. Neki će primetiti, što ne mora biti mana igre, da je letačkih delova premalo, ali sumnjamo da bi se neko bunio kad bi ih bilo više i kad bi ranije postali dostupni. Kao prosečna neobavezna pucačina, Dark Void u potpunosti zadovoljava sve uslove, ali uz toliko drugih naslova koji ubrzano stižu teško da će nekoga zadržati na duže vreme.
Korisni linkovi