Vancouver 2010 (2)
Već je rečeno da ne možete da izaberete stvarnog skijaša niti da napravite svog fiktivnog skijaša, nego sve igrate s nekim random likom. Sledeće što ne valja je to da se discipline odigravaju totalno slučajnim putem. Jednom će vam biti ovako, jednom onako. Zar ne bi bilo bolje da se napravi nekakav raspored od paljenja olimpijske vatre do poslednjih disciplina i do zatvaranja olimpijade? Ali, ne, čak nema ni ceremonije otvaranja, a bogami ni ceremonije zatvaranja. Kad bi neko sklonio naslov i sve što upućuje na Vankuver, nikada ne bismo pogodili da se radi o službenoj igri Zimskih olimpijskih igara.
Ostao nam je još samo poslednji, treći mod igre – Challenges. Imate discipline, poređane u red 4-3-2-1, i na vama je da izvršite zadatke koji su vam zadati i da, naravno, dođete do samog vrha. Nekako nezanimljivo i monotono, jer čemu igrati jedno te isto. Još nam samo ostaje online mod. Windows Live ima online podršku u ovoj igri. Moguće je igrati jedan protiv drugog, snimati svoje rekorde i potom ih upoređivati s drugima, ali je i omogućena i komunikacija s drugim igračima. Dalje, igra omogućava i LAN igranje do četiri igrača. Samo pronađite svoj odgovarajući server i krenite na put po medalje.
Pored svega toga, najzanimljiviji je odgovor na pitanje kontrola. Igranje igre Bejing 2008 svelo se na pritiskanje pravog tastera u odgovarajuće vreme kako biste dobili veću brzinu/visinu. Naravno da se to i ovde dešava, ali ne u tolikoj meri. Neke discipline, kao skijaški skokovi, koriste zastareli način igranja, ali alpsko skijanje ne. U stvari, skijanje je još najbolja disciplina, jer je najbolje urađena (donekle). Naime, veleslalom i super G su odlični, ali slalom je veoma težak. Inače, igranje je vrlo lako, upravljate sa dva, ponekad tri osnovna tastera. Preporučujemo vam da, ako ste početnik, prvo odradite tutorijal, jer nećete shvatiti kontrole.
Grafika je najbolji deo ove igre. Stvarno je dobra, detaljna i optimizovana. Lepo je vidljivo pri ubrzavanju da se malo magli i time se dobija osećaj brzine. Još je bolji pogled s vrha planine, kada vidite ljude stotinama metara udaljene od vas, a sve izgleda tako detaljno. Lepa grafika, ali opet ništa spektakularno. Nema ni pada frame rate-a. I oni sa starijim računarima moći će da pokrenu igru i na višim detaljima, jer je lepo optimizovana. Zvuk je prosečan. Muzika u menijima je solidna. Prava onakva "za menije". Dalje, dobro je prikazan i "zvuk snega" prilikom vožnje. Publika se dobro čuje, ali na to nećete ni obraćati pažnju. Ostalo je sve u redu. Da zaokružimo sve što smo rekli. Igra je prosečna, ali ako ste još uvek u euforiji oko zimskih igara predlažemo vam da je zaigrate. Ako ništa drugo, probajte barem da odvozate nekoliko veleslaloma i Super G-ja, jer je to verovatno jedino što valja u ovoj igri (i grafika). Ostalo je sve malo ispod proseka.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.